.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1294/2019
20.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženog AD „BB“ ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3300/18 od 24.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3300/18 od 24.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3300/18 od 24.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 305/18 od 12.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor pasivne legitimacije tuženog. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine, isplati na ime troškova za ishranu u toku rada iznos od 31.076,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.06.2018. godine do isplate, kao i iznos od 11.138,39 dinara, na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine, isplati na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 10.662,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.06.2018. godine, do isplate kao i iznos od 3.825,42 dinara, na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova za ishranu u toku rada preko dosuđenog iznosa od 11.138,39 dinara, do traženih 11.139,39 dinara. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 52.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3300/18 od 24.12.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu i u delu kojim je odbijen prigovor pasivne legitimacije.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smsilu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Predmet spora je isplata novčanog potraživanja (druga primanja) iz člana 118. Zakona o radu. U radnom sporu revizija je dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa ( član 441. ZPP).
S obzirom na to da se u konkretnom slučaju ne radi o sporovima iz člana 441. ZPP, već o sporu radi naplate novčanog potraživanja (troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora), to se limit za izjavljivanje revizije ocenjuje po pravilima iz člana 403. stav 3. ZPP , prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu 08.03.2018. godine.
Prema članu 403.stav 3. ZPP merodavna vrednost za izjavljivanje revizije je dinarska protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je očigledno da revizija nije dozvoljena ( vrednost predmeta spora je 41.738,86 dinara).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
