U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., ul. ... broj .., koga zastupa Nikola Stevanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB, u restrukturiranju, ..., ul. ... broj .., koga zastupa Budimir Drinčić, advokat iz ... i Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i informisanja, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3262/17 od 26.12.2017. godine, u sednici održanoj 10.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3262/17 od 26.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 76/17 od 05.06.2017. godine, stavom 1. izreke, odbijen je prigovor tužene Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i informisanja, Beograd o stvarnoj nenadležnosti Osnovnog suda u Vrbasu. Stavom 2. izreke, utvrđeno je da je osnovano potraživanje AA u iznosu od 271.033,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 05.06.2017. godine, pa do konačne isplate, pa je obavezan tuženi BB da isti iznos isplati tužiocu AA u skladu sa usvojenim UPPR-om u stečajnom postupku broj 5 Reo 10/2015 pred Privrednim sudom u Somboru, dok je u preostalom delu od dosuđenog do traženog iznosa od 1.897.236,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2016. godine, kao i u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos počev od 20.05.2016. godine, pa do dosuđene zakonske zatezne kamate od dana presuđenja, tužbeni zahtev odbijen. Stavom 3. izreke, obavezana je tužena Republika Srbija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i informisanja Beograd da solidarno sa tuženom BB isplate tužiocu AA iznos od 271.033,71 dinar sa zakonskom kamatom od dana presuđenja 05.06.2017. godine, pa do konačne isplate, u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je u preostalom delu od dosuđenog do traženog iznosa od 1.897.236,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2016. godine, kao i u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos počev od 20.05.2016. godine pa do dosuđene zakonske zatezne kamate od dana presuđenja tužbeni zahtev odbijen. Stavom 4. izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 92.367,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3262/17 od 26.12.2017. godine, stavom 1. izreke, žalba tuženih je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu P 76/17 od 05.06.2017. godine u stavu 2. i 3. izreke u obavezujućem delu odluke i u stavu 4. izreke koja se odnosi na troškove postupka preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je osnovano potraživanje tužioca u iznosu od 271.033,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 05.06.2017. godine, pa do konačne isplate i da se obaveže tuženi BB u restrukturiranju da iznos od 271.033,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.06.2017. godine do isplate, isplati tužiocu u smislu sa usvojenim UPPR-om u stečajnom postupku broj V. Reo 10/2015 pred Privrednim sudom u Somboru; da se obaveže Republika Srbija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i informisanja Beograd, solidarno sa tuženim BB u restrukturiranju isplati tužiocu iznos od 271.033,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.06.2017. godine do isplate, oba u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja i da se obavežu tuženi da solidarno tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 92.367,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate u roku od 15 dana, dok je presuda u delu odluke u stavu 1. izreke kojom je odbijen prigovor tužene Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i informisanja Beograd o stvarnoj nenadležnosti Osnovnog suda u Vrbasu potvrđena. Stavom 2. izreke, obavezan je tužilac da isplati na ime troškova parničnog postupka tuženom BB u restrukturiranju iznos od 170.173,00 dinara i tuženoj Republici Srbiji, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i informisanja Beograd iznos od 99.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana. Stavom 3. izreke obavezan je tužilac da isplati na ime troškova drugostepenog postupka tuženom BB u restrukturiranju iznos od 12.000,00 dinara, tuženoj Republici Srbiji, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i informisanja Beograd iznos od 12.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitinih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) prema kojoj odredbi je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede iz odredbe člana 374. stav 1. ZPP na koje se poziva tužilac, mada iste u reviziji posebno ne navodi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, porodici tužioca, kao kolonisti po rešenju Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ broj ../46 od 15.08.1946. godine dodeljena je imovina koja je obuhvatila i predmetnu parcelu ../. površine 2kj 800kvhv. Otac tužioca je potom dobijenu imovinu uneo u Seljačku zadrugu VV u ... i nakon dalje reorganizacije delimično rasporednim rešenjem Komisije za uređenje imovinskih odnosa u SRZ ''VV'' ... broj ../53 od 25.12.1953. godine deo unete imovine mu je vraćen, a umesto unetih parcela broj ../.., 1kj 615kv.hv i ovde sporne kp. ../. površine 2kj 800kv.hv dobio je u zamenu parcelu broj ../.. površine 1kj 613kv.hv i parcelu br. ../.. površine 2kj 800kv.hv. Sve to je urađeno u skladu sa odredbom člana 21. st. 1. i 2. Uredbe o imovinskim odnosima i reorganizaciji seljačkih radnih zadruga (''Službeni list FNRJ'' broj 14/53) koje odredbe propisuju da je zadruga u slučaju istupanja dužna da sopstveniku zemljišta vrati zemlju koju je uneo, dok bi u situaciji kada bi vraćanje iste unete zemlje značilo rasparčavanje poseda koji ostaje zadruzi, ili je na zemlji izvršena veća investicija ili podignuta zgrada, ona ima pravo da sopstveniku umesto unete zemlje vrati drugu iste vrednosti, a što je u konkretnom slučaju i urađeno. U toku 1997. godine vršena je komasacija, pa je dana 22.04.1977. godine majka tužioca GG sa PK ... OUR poljoprivreda izvršila zamenu zemljišta, tako što je dala parcelu br. .. i deo parcele br. ../.., a za uzvrat dobila parcele br. ../.. i br. ../. Znači u postupku komasacije parcela broj ../.. koja je dobijena nakon izlaska iz seljačke radne zadruge VV priznata je pred Komisijom za komasaciju kao vanugovorno vlasništvo porodice AA, dok se parcela ../.. koju je u postupku zamene dobio PK ... OUR poljoprivreda pojavljuje kroz promenu katastra zemljišta u okviru parcelacije kao zemljišta u njihovom posedu. Podaci o zemljištu u postupku komasacije izlagane su od strane Komisije za komasaciju Opštine ..., a na osnovu iskaza zemljišta i raspravnih zapisnika broj .., .. i .. za KO ... utvrđene su nepokretnosti – parcele porodice AA koje su unete u komasacionu masu. Ove zapisnike tužilac je sa ostalim članovima svoje porodice svojeručno potpisao bez primedbi. U tom potpisu nisu pominjane parcele broj ../., niti zamenska parcela ../.. koje u tom periodu već nisu bile u njihovom vlasništu i posedu. Sporna katastarska parcela se u Službi za katastar nepokretnosti vodi kao vlasništvo prvotuženog, a tužilac smatra da je greškom drugotuženog ista uknjižena na prvotuženog. Prema izveštaju Službe za katastar nepokretnosti - Republičkog geodetskog zavoda, proizilazi da isti nije u mogućnosti da utvrdi pravni osnov po kojem je kat. parc. ../. iz svojine porodice AA (sve ovo zemljište se vodilo na članove porodičnog domaćinstva na po 1/7) prešla u društvenu svojinu. Tužilac smatra da je ostao bez prava svojine na predmetnoj parceli, bez obzira što nije sklopio nikakve pravne poslove, prvotuženi je bez valjanog pravnog osnova uknjižen kao vlasnik, a tužilac nije imao nikakvo obaveštenje o promeni vlasništva niti je postojao neki akt na koji bi se žalio.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud nalazi da za spornu parcelu ne postoji pravni osnov koji bi opravdavao njen prelazak iz svojine tužioca u svojinu prvotuženog te da prvotuženi nema pravni osnov za sticanje svojine na spornoj parceli. Kako je veštačenjem putem veštaka poljoprivredne struke utvrđeno da je vrednost sporne parcele koja ima površinu 1.43,81ha na dan veštačenja 20.05.2016. godine 1.897.236,00 dinara (vrednost po hektaru je 10.750 evra, a radi se o parceli po kulturi njiva druge i treće klase) to obzirom da proizilazi da je tužilac kao sukcesor svog oca i svoje majke vlasnik na 1/7 te parcele, to su tuženi dužni da mu isplate 1/7 vrednosti te parcele u visini od 271.033,71 dinar. Nad prvotuženim BB bio je otvoren stečajni postupak ali je potvrđen unapred pripremljeni izmenjeni plan reorganizacije od 25.04.2016. godine, pa je nad stečajnim dužnikom BB, pravnosnažnim rešenjem dana 17.08.2016. godine stečajni postupak obustavljen. Inače pravni prethodnik sada prvotuženog je Poljoprivredni kombinat ... OUR poljoprivreda, a kroz postupak komasacije parcela je postala vlasništvo pravnog prethodnika prvotuženog, a kasnije je uknjižena na prvotuženog.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u stavu 2. i 3. izreke u usvajajućem delu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje ali da nije pravilno primenio materijalno pravo vezano za rešenje spornog pravnog odnosa. Naime, drugostepeni sud nalazi da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da tužiocu predmetna parcela (kp. ../..) niti parcela koje je dobio u zamenu nisu oduzete bez pravnog osnova, pošto su supstituti njihove imovine ostali u vlasništvu tužiočeve porodice davanjem u zamenu drugog zemljišta. Pravni prethodnici tužioca su prilikom istupanja iz zadruge umesto unetih kat. parc. ../.. i ../. u zamenu dobili kat. parc. .. i kat. parc. ../.. iz čega se zaključuje da je praktično izvršena zamena zemljišta. Shodno tome, drugostepeni sud je u tom delu prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tužioca na plaćanje troškova tuženima.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pravilno postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu odluku u naznačenom delu i odbio tužbeni zahtev tužioca. Razloge koje je u tom pogledu daje drugostepeni sud u svemu prihvata i ovaj sud.

Naime, pravilno zaključuje drugostepeni sud da se ne može smatrati da pravni prethodnici tužioca su bez pravnog osnova ostali bez vlasništva nad spornom kat. parc. ../. jer nakon toga što je ista od oca tužioca uneta u zadrugu kao njegova imovina, prilikom istupanja iz zadruge njemu su u zamenu za tu parcelu i za kat. parc. ../. dodeljene druge parcele, tj. kat. parc. .., ../. . Dalje, pravilno zaključuje drugostepeni sud da se iz izvedenih dokaza jasno utvrđuje da u postupku komasacije koja je sprovedena 1977. godine kada je vršena zamena zemljišta, sporna parcela kao ni kat. parc. ../. ne pojavljuju kao zamenjene parcele. Stoga pravilno drugostepeni sud zaključuje da pravni prethodnik tužioca nije bez pravnog osnova ostao bez predmetne parcele jer je istu uneo u zemljoradničku zadrugu, a istupanjem iz Zadruge je dobio druge parcele. Pravni prethodnik tužioca je praktično na ime sporne kat. parc. ../., u zamenu dobio drugu parcelu, iz čega proizilazi da mu naznačena parcela nije oduzeta bez pravnog osnova, jer su supstituti njihove imovine ostali u vlasništvu tužiočeve porodice davanjem u zamenu drugog zemljišta.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da se isti uglavnom svode na tvrdnju da je prvotuženi bez pravnog osnova postao vlasnik sporne parcele, a da na strani drugotuženog postoji krivica vezano za knjiženje sporne parcele na prvotuženog, te da je to navodno osnov za usvajanje tužbenog zahteva, koji navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić