U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tuženih BB i VV, obe iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stevan Kostić, advokat iz ..., DD i ĐĐ, obojice iz Republike ..., ... na ..., EE i ŽŽ, obe iz Republike ..., ..., ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM i NN, svih iz Republike ..., ... na ..., čiji je zajednički punomoćnik Stojan Radošević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženih BB i GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6514/17 od 15.11.2017. godine, u sednici veća održanoj 12.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih BB i GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6514/17 od 15.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 33090/13 od 28.06.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo, od momenta zaključenja, ugovori o kupoprodaji zaključeni 02.08.2013. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov I br. 99145/2010 i Ov I br. 99195/2010, što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženima BB, VV i GG naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 215.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada se steknu uslovi za izvršenje pa do isplate, dok je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka ostalih tuženih odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6514/17 od 15.11.2017. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji usvojen, dok je u delu kojim je traženo da se utvrdi da ugovori ne proizvode pravno dejstvo od momenta njihovog zaključenja tužba odbačena, kao nedozvoljena. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka u odnosu na tužene BB, VV i GG tako da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB i GG su blagoremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55,/14, 87/18 u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženih BB i GG nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odreadba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o kupoprodaji Ov I br. ../2010 tužilja je sada pok. NJNJ, pravnom prethodnku tuženih, prodala garsonjeru broj .., površine 18 m2, za cenu od 15.000 evra, a ugovorom o kupoprodaji Ov I br. ../2010 mu je prodala jednosoban stan površine 39 m2. Obe nepokretnosti nalaze se u ... u ul. ... br. .. . Ugovori su 02.08.2010. godine overeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. NJNJ je premunuo 02.11.2011. godine. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 16076/11 od 30.05.2013.godine tuženi su oglašeni za zakonske naslednike na celokupnoj zaostavštini pok. NJNJ, koju, između ostalog, čini pravo vanknjižnog vlasništva na nepokretnostima koje su predmet osporenih ugovora. Tužilja je sa sada pok. NJNJ bila u prijateljskim odnosima i u cilju rešavanja svojih finansijskih problema u junu 2010.godine je od njega pozajmila 9.000 evra, a u julu iste godine još 3.000 evra. Pristala je da u cilju obezbeđenja zajmodavčevog potraživanja sa njim zaključi sporne ugovore o kupoprodaji nepokretnosti, uknjižene kao njeno vlasništvo. Tužilja pok. NJNJ dug nije vratila, a on joj nikada nije isplatio cenu navedenu u ugovorima. Radi namirenja novčanog potraživanja NJNJ je stanove izdavao i ubirao zakupninu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je primenom člana 66. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tesktu: ZOO) ocenio da su sporni ugovori prividni pravni poslovi koji, u cilju obezbeđenja učinjene pozjamice, prikrivaju ugovor o zalozi. Takvi ugovori su protivni prinudnim propisima i shodno članu 103. stav 1. istog zakona ništavi. Međutim, kako se u smislu člana 66. stav 3. ZOO prividnost ugovora ne može isticati prema trećim savesnim licima, a kako tužilja, koja je svesno pristupila zaključenju simulovanih ugovora nije dokazala da su tuženi nesavesni, to je prvostepeni sud tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, jer tuženi ne treba da snose posledice povrede načela savesnosti i poštenja i zabrane zloupotrebe prava propisane čl. 12. i 13. ZOO.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je u prvostepenom postupku pogrešno primenjeno materijalno pravo i prvostepenu presudu preinačio tako što je usvojio postavljeni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornih ugovora.

Prema članu 51. ZOO, svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov (stav 1.). Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (stav 2.).

Prema članu 52. istog zakona, ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav.

Prema članu 66. istog zakona prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama (stav 1.) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (stav 2.). Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu (stav 3.).

Prema članu 103. stav 1. istog zakona ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Osnov ugovorne obaveze ili kauza je cilj kome stranke teže prilikom preuzimanja ugovornih obaveza. Kod dvostrano obaveznih ugovora obaveza jedne stranke ima za svoju kauzu obavezu druge stranke, obaveza jedne, osnov je obaveze druge strane. U ugovoru o kupoprodaji kupac se obavezuje da plati određenu cenu zato što će mu prodavac prodati i predati određenu stvar i obrnuto.

Prema tome, kauza je jedan od bitnih uslova za nastanak određenog pravnog posla, odnosno ugovora. Međutim, kauza može biti i prividna, odnosno fiktivna. Ona se javlja kao rezultat volje ugovornih strana koje, inspirisane određenim motivima, lažno predstavljaju trećim licima da su zaključile jedan ugovor sa određenom kauzom, a zapravo ga nisu zaključile. Takva fiktivna kauza dovodi do nastanka fiktivnog ugovora, a takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, odnosno ništav je.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da tužilja i pravni prethodnik tuženih sporne ugovore nisu zaključili sa namerom prenosa prava svojine na nepokretnostima, već sa namerom da ugovori posluže kao sredstvo obezbeđenja potraživanja sada pok. NJNJ prema tužilji u visini pozajmljenog novca. Na to ukazuje i utvrđena činjenica, koja se revizijom ne može pobijati, da sporni ugovori nisu u celosti ispunjeni u tom smislu što pok. NJNJ tužilji nije isplatio kupoprodajnu cenu navedenu u ugovorima, već je od prihoda ostvarenih izdavanjem stanova prebijao dug koji je tužilja imala prema njemu. Na odsustvo namere sticanja prava svojine na nepokretnostima ukazuje i činjenica da pok. NJNJ po zaključenju i overi ugovora nije podneo zahtev za prenos pravo svojine na nepokretnostima na svoje ime u javnim knjigama.

Zbog odsustva osnova (kauze) za prodaju, kupovinu i prenos prava svojine na nepokretnostima, sporni ugovori ne mogu da proizvode pravno dejstvo, kako je to pravilno ocenio drugostepeni sud.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 66. stav 3. ZOO. Tuženi su zakonski naslednici ugovarača tužilje i na njih je u smislu člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju zaostavština ostavioca prešla po sili zakona u momentu ostaviočeve smrti. Zbog toga tuženi imaju identičan pravni položaj kao i njihov pravni prethodnik tj. jednaka prava i obaveze i nezavisno od njihove savesnosti tuženi se ne mogu smatrati trećim licima prema kojima se prividnost ugovora ne može isticati. Zbog navedenog tužilja je prema tuženima mogla postaviti zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora zbog prividnosti na isti način kako je to mogla učiniti i prema svom ugovaraču.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom člana 401. stav 1. tačka 3. u vezi čl. 153. stav 1, 163. stav 1. i 165. stav 2. ZPP, zbog čega je pobijana presuda potvrđena i u ovom delu.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u izreci prvostepene i drugostepene presude pogrešno označen datum overe spornih ugovora o kupoprodaji, utoliko što je naveden datum “02.08.2013. godine” umesto “02.08.2010. godine”, ali je našao da se radi o očiglednoj grešci u pisanju, koja može biti ispravljena posebnim rešenjem primenom člana 362. ZPP.

Predsednik veća- sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić