Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Ištvan Nađ, advokat iz ..., protiv tuženog BB, sa sedištem u ..., koga zastupa Nikola Milić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 29/2018 od 07.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 broj 29/2018 od 07.03.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 100.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 broj 9087/10 (2006) od 20.12.2017. godine, predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Opštinskog suda u Kuli P1 broj 1527/06 od 13.02.2007. godine je usvojen i dozvoljeno je ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 broj 1527/06 od 13.02.2007. godine u odnosu na tužioca AA iz ..., a presuda na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli poslovni broj P1 broj 1527/06 od 13.02.2007. godine u odnosu na tužioca je ukinuta.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 broj 29/2018 od 07.03.2018. godine, žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Vrbasu, sudska jedinica u Kuli P1 broj 9087/10 (2006) od 20.10.2017. godine je odbijena, a prvostepeno rešenje je potvrđeno. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u drugostepenom postupku, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04...53/13).

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu reviziju u okviru ovlašćenja iz čl. 412. u vezi sa čl. 399. ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijano rešenje sadrži potpune i jasne razloge o svim bitnim činjenicama, tako da se pravilnost i zakonitost rešenja sa sigurnošću mogu ispitati, pa su neosnovani revizijski navodi o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tačka 12. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja, tužilac je predlog za ponavljanje postupka podneo na osnovu člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP, zbog mogućnosti da upotrebi odluke Ustavnog suda Republike Srbije Už br. 2542/2009 od 21.12.2011. godine, donete po ustavnoj žalbi VV, Už broj 6784/2012 po ustavnoj žalbi GG i Už broj 2524/2009 po ustavnoj žalbi DD. Odlukom Ustavnog suda Už broj 2542/2009 od 21.12.2011. godine, usvojena je ustavna žalba VV i utvrđeno je da su presudom Okružnog suda u Somboru Gž1 952/09 od 30.10.2009. godine, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravičnu naknadu za rad, zajemčena odredbom člana 32. stav 1. člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, pa je presuda Okružnog suda u Somboru poništena i naloženo je drugostepenom sudu da ponovo odluči o žalbi tuženog izjavljenoj protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Kuli. Istom odlukom određeno je da ona ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj situaciji kao i podnosilac žalbe. Istovetne odluke donete su u predmetima Už broj 6784/2012 i Už broj 2524/2009. U postupku je utvrđeno da se tužilac nalazi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavnih žalbi jer je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev podnosilaca ustavnih žalbi i kojima je traženo, za period od 2003. do 2006. godine da se obaveže tuženi da im isplati određene novčane iznose na ime razlike u zaradi, po osnovu regresa za godišnji odmor i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Razlog odbijanja tužbenih zahteva tužilaca je odricanje od zahteva, a time i od svih novčanih potraživanja koje imaju karakter zarade prema poslodavcu i pravu na dalju sudsku zaštitu potraživnja po osnovu ugovora o vansudskom poravnanju zaključenim sa direktorom tuženog u usmenoj formi u vezi ispunjenja uslova za prestanak radnog odnosa tužioca kod tuženog kao tehnološkog viška i njegovog ostanka na radu.

U predlogu za ponavljanje postupka, tužilac navodi da su odluke Ustavnog suda bile upotrebljene u ranijem postuku, sud ne bi doneo presudu kojim odbija tužbeni zahtev na osnovu odricanja, jer bi primenio odrebe člana 3. stav 3., 337. stav 3. ZPP i ne bi dozvolio tužiocu da se odrekne od zarade i primanja koje imaju karakter zarade, te ne bi doneo presudu na osnovu odricanja. Ustavni sud je u svojim odlukama zaključio da su raspolaganja podnosioca ustavnih žalbi bile u suprotnosti sa prinudnim propisima i javnim poretkom, odnosno zajemčenom pravu na rad iz člana 60. stav 4. Ustava i na socijalnu zaštitu iz člana 69. stav 2. Ustava.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su postupili nižestepeni sudovi kada su pozivom na odredbe člana 87. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 109/2007 .... 40/2015) dozvolili ponavljanje postupka.

Odredbom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da ako pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neke od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

Suprotno navodima revizije, tužilac se nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavnih žalbi VV, GG i DD, a u odluci Ustavnog suda Už broj 2542/09 od 21.12.2011. godine, je izričito navedeno da odluka doneta u tom predmetu ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe VV.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjvljena kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, pa je primenom čl. 412. u vezi sa čl. 405. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci rešenja.

Revizija nije detaljno obrazlagana jer shodno članu 2. stav 405. ZPP to nije neophodno radi novog tumačenja prava i ne bi doprinelo ujednačavanju sudske prakse.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. ZPP prema uspehu revidenta u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić