Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Leskovca, radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1844/2018 od 21.05.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1844/2018 od 21.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu P1 2/18 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je tužilja trpela zlostavljanje na radu u periodu od maja 2013. godine do novembra 2016. godine, kada joj je otkazan ugovor o radu, tako što joj je u navedenom periodu onemogućivan rad jer nije imala radna zaduženja, niti adekvatna sredstva za rad. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva isplati 100.000,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka od 216.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1844/2018 od 21.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana tuženog tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, te je obavezan tuženi da tužilji isplati 60.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva, dok je odbijen deo zahteva preko dosuđenog iznosa do 100.000,00 dinara. Stavom trećim izreke preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude, pa je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka od 207.750,00 dinara, dok je odbijen deo zahteva do iznosa od 216.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“ broj 36/10) ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, dok je stavom 5. istog člana propisano da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete zbog zlostavljanja na radu, tužilja je podnela 02.08.2016. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 60.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 123,3052 dinara za 1 evro, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

U konkretnom slučaju ne može se smatrati preinačenjem u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, odluka drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda samo u delu odluke o naknadi nematerijalne štete preko iznosa od 60.000,00 dinara, a do iznosa od 100.000,00 dinara (za iznos od 40.000,00 dinara), s obzirom na to da je iznos od 100.000,00 dinara bio dosuđen prvostepenom presudom i pravo na reviziju na osnovu ovog preinačenja mogla bi imati samo tužilja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić