Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Dubroja, advokat iz ..., protiv tuženog BB, radi utvrđenja ništavosti ugovora o delu i utvrđenja preobražaja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1027/18 od 22.06.2018. godine, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1027/18 od 22.06.2018. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 191/16 od 30.11.2016. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 191/16 od 30.11.2016. godine, stavom 1. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su ništavi: ugovor o delu broj .. od 26.09.2013. godine, ugovor o delu br. .. od 01.04.2014. godine, ugovor o delu br. .. od 01.07.2014. godine, ugovor o delu br. .. od 01.09.2014. godine, ugovor o delu br. .. od 27.02.2015. godine, aneks I br. .. od 18.03.2015. godine, ugovor o delu br. .. od 24.09.2015. godine i ugovor o delu br. .. od 24.10.2015. godine zaključen između tužioca i tuženog. Stavom 2. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme dana 26.03.2013. godine. Stavom 3. izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1027/18 od 22.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 191/16 od 30.11.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv drugostepene presude, tužilac je shodno članu 441. ZPP, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) prema kojoj odredbi je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu kod tuženog radio po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o delu i aneksa ugovora, a radi obavljanja poslova obezbeđivanja gradilišta u tunelima ''VV'' i ''GG''. Tužilac smatra da su ti naznačeni ugovori o delu nezakoniti i ništavi jer se ne radi o ugovorima o delu iz člana 199. ZOR već o poslovima koji spadaju u redovnu nadležnost tuženog te da su se stekli uslovi shodno pravilu iz člana 32. stav 2. Zakona o radu za preobražaj tužiočevog angažovanja kod tuženog u spornom periodu u radni odnos na neodređeno vreme i to počev od 26.09.2013. godine kao dana stupanja na rad. Tuženi je 17.09.2012. godine sa DOO ''DD'' ... zaključio ugovor za izvođenje radova na sanaciji tunela ''VV'' i ''GG'' i istim je bio određen rok za završetak navedenih radova 120 kalendarskih dana. Taj rok je više puta produžavan. Aneksom osnovnog ugovora broj 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10 i zapisnika o primopredaji radova od 11.08.2015. godine proizilazi da je primopredaja ugovorenih radova na sanaciji navedenih tunela (koje je tužilac putem osporenih ugovora o delu (obezbeđivao) održana dana 31.07.2015. godine u prostorijama DOO ''DD'' s tim da zapisnik nije potpisan od strane predstavnika JKP ''ĐĐ''. Prema osnivačkom aktu tuženog njegova pretežna delatnost određena je sa šifrom ''..'' što podrazumeva istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama. Prema Pravilniku o sistematizaciji poslova tuženog proizilazi iz priloga 2 gde je sadržana tabela svih poslova u tuženom privrednom društvu sa šiframa, SS i utvrđeni koeficijenti da tim aktom poslovi obezbeđenja (čuvara) nisu sistematizovani. Tužilac je tuženom uputio poziv za zaključenje ugovora o radu od 18.12.2015. godine i izjasnio se da ne prihvata njegov predlog za zaključenje sporazuma o raskidu ugovora o delu jer smatra da je u konkretnom slučaju zasnovao radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 32. stav 2. Zakona o radu i to za obavljanje poslova čuvara predmetnih tunela, pa je stoga pozvao tuženog da sa njim zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme od 26.09.2013. godine kao dana stupanja na rad kod tuženog. Tuženi nije prihvatio takav predlog tužioca.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su na osnovu odredbe člana 199. Zakona o radu, ocenili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan pri čemu drugostepeni sud zaključuje da je pravilno ocenio prvostepeni sud da nema uslova za preobražaj radnog odnosa na neodređeno vreme shodno članu 32. stav 2. Zakona o radu jer lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu nema status zaposlenog lica s obzirom da je reč o radu van radnog odnosa. Prema članu 199. stav 1. Zakona o radu, poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari odnosno samostalno vršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. U smislu citirane pravne norme, ugovori o delu predstavljaju specifične ugovore s obzirom da to podrazumeva rad van radnog odnosa a lica koja se angažuju putem ovakvih pisanih ugovora nemaju svojstvo zaposlenih lica. Tužilac je kod tuženog obavljao poslove koji nisu u delatnosti tuženog kao poslodavca to jest isti nije sistematizovan kao vrsta posla kojim se bavi tuženi. Tužilac je sa tuženim zaključio klasični ugovor o delu, a kod ovakvih ugovora bitan element ugovora nije vreme obavljanja posla (kao kod ugovora o privremenim, povremenim poslovima) već je ovde akcenat na samom poslu koji mora biti van delatnosti poslodavca što u ovom slučaju je i bilo. Ovako zaključeni ugovor između tužioca i tuženog ima karakter ugovora o delu i nema pravnu prirodu ugovora iz člana 199. Zakona o radu, pa se nije mogla ni utvrditi ništavost istih ugovora u smislu člana 103. ZOO. Shodno tome, drugostepeni sud nalazi da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev nalazeći da u konkretnom slučaju nema mogućnosti primene člana 32. stav 2. Zakona o radu.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka nižestepenih sudova zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što je ishodovalo donošenjem nepravilne odluke.

Naime, nižestepeni sudovi polaze od činjenice da je tužilac sa tuženim zaključio ugovore o delu (više ugovora i aneksa) pri čemu je posebno imao u vidu činjenicu da poslove koje je tužilac obavljao nisu delatnost tuženog kao poslodavca tj. isti posao nije sistematizovan kao vrsta poslova kojim se bavi tužilac. Polazeći od pravne prirode ugovora tj. da se radi o ugovoru o delu, a ne ugovoru o radu nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije od bitnog značaja okolnost da tuženi nije sistematizovao vrstu posla kojom se tužilac bavio. Očigledno je da je tužilac obavljao određeni posao, i to u kontinuitetu po zaključenim ugovorima koji su označeni kao ugovori o delu. Međutim, s obzirom na period trajanja obavljanja tog posla, nije od značaja činjenica da tuženi prema osnivačkom aktu nije predvideo posao kojim se bavio tužilac već da je predvideo posao određen šifrom .. što podrazumeva istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama. Iako akt osnivanja i Pravilnik o sistematizaciji poslova tuženog nije predvideo obavljanje naznačenih poslova koje je obavljao tužilac po zaključenim ugovorima tj. takvo radno mesto nije sistematizovano, stoji činjenica da je tužilac takav posao obavljao. S druge strane, prvostepeni sud se nije bavio pitanjem da li zaključeni ugovori o delu u suštini predstavljaju simulovane ugovore i da li se iza istog krije drugi disimulovani ugovor a ovo posebno imajući u vidu da je tuženi imao potrebe za vršenjem takvog posla koje je obavljao tužilac ukoliko bi se u toku postupka utvrdilo da se radi o simulovanom pravnom poslu (zaključeni ugovori o delu), istovremeno sud mora utvrditi o kojem drugom pravnom poslu se radi ocenjujući da li se to može smatrati ugovorom o delu iako su takvi ugovori naslovljeni kao ugovori o delu.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama Vrhovnog kasacionog suda, i tek nakon potpuno utvrđenog činjeničnog stanja pravilno će izvršiti ocenu utvrđenih činjenica i u skladu sa tim primeniće materijalno pravo.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća

sudija Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić