Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nema razloga za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača.

Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, u postupku je utvrđena visina naknade za eksproprisanu nepokretnost na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, imajući u vidu da protivnik prelagača nije prihvatio izveštaj nadležne poreske uprave o prosečnoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Veštačenje je izvršeno na osnovu zadatka suda, a tokom postupka veštak se izjasnio o svim primedbama istaknutim od strane protivnika predlagača. U reviziji se ukazuje da je pobijanim rešenjem pogrešno primenjeno materijalno pravo i to član 42. Zakona o eksproprijaciji u pogledu utvrđivanja visine naknade eksproprisane nepokretnosti. Međutim, ovi navodi ne čine razloge za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, jer visinu naknade za eksproprisanu nepokretnost sudovi utvrđuju na osnovu izvedenih dokaza u svakom konkretnom slučaju. Revizijskim navodima se osporava način utvrđenja visine naknade, što je činjenično pitanje u svakom konkretnom slučaju i nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne odluke sudova kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka, što bi bilo od značaja za odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je predlogom od 27.01.2017.godine radi utvrđenja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Utvrđeno je da je vrednost eksproprisane nepokretnosti 1.583.860,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 12.780,27 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga (1evro=123,93 dinara).

Kako je vrednost određene naknade za eksproprisanu nepokretnost ispod zakonom određenog cenzusa za izjavljivanje revizije koji je propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi sa članom 420. ZPP, na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić