Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenom izreći blažu kaznu ili da pobijane presude ukine i vrati na ponovni postupak, a okrivljenom, koji još nije upućen na izdržavanje kazne, ukine pritvor.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog ističe da je odlukom o kazni učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55. KZ, jer je kao otežavajuća okolnost uzeta ranija osuđivanost okrivljenog iako se prema navedenoj odredbi ta okolnost može uzeti kao otežavajuća ako od ranije osude nije prošlo više od 5 godina.

Odredbom, još uvek važećeg člana 55. KZ koji se primenjuje od 01.01.2006. do 30.11.2019. godine, propisano je da sud kada odmerava kaznu učiniocu za krivično delo koje je učinio posle izdržane, oproštene ili zastarele kazne ili oslobođenja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle izrečene sudske opomene, može tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ceneći pri tome posebno težinu ranije učinjenog krivičnog dela, da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela učinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela učinjena i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izrečene, oproštene ili zastarele kazne, oslobođenja od kazne, od proteka roka za opozivanje uslovne osude ili od izrečene sudske opomene.

Kako prema napred citiranoj zakonskoj odredbi koja se odnosi na povrat, a koja je bila na snazi kako u vreme preduzimanja radnji izvršenja krivičnog dela u pitanju tako i u vreme presuđenja, sud može povratniku tu okolnost uzeti kao otežavajuću, nevezano za protek vremena od ranije osude, to su neosnovani navodi zahteva da je u konkretnom slučaju učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55. KZ. Naime, stoji činjenica da je prema Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 35/19 od 21.05.2019. godine koji stupa na snagu 01.12.2019. godine), članom 55. u stavu 1. propisano da će sud, ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo, tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina. Međutim, kako je reč o odredbi koja stupa na snagu tek 01.12. 2019. godine, ista je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, te je navode branioca u pogledu navedene povrede zakona ocenio kao neosnovane.

U vezi sa istaknutom povredom zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac u zahtevu navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio i član 56. stav 1. tačka 1) KZ, jer prvostepeni sud nije cenio to što je krivično delo ostalo u pokušaju kao razlog za ublažavanje kazne, dok je sa druge strane kao otežavajuća okolnost uzeta činjenica koja predstavlja obeležje krivičnog dela - da okrivljeni nije dobrovoljno odustao od izvršenja krivičnog dela, već je zatečen od strane policije, na koji način ukazuje na povredu člana 54. stav 3 KZ.

Odredbom člana 56. stav 1. tačka 1) KZ, propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad zakon predviđa da se kazna može ublažiti.

Član 204. stav 1. tačka 1) KZ propisuje da će se učinilac dela krađe (član 203) kazniti zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostorija ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi, a kako je okrivljeni prvostepenom presudom, zbog izvršenog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ osuđen na kaznu zatvora zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, dakle u granicama propisanim za predmetno delo, te kako je odredbom člana 56. stav 1. tačka 1) KZ propisana mogućnost da se kazna ublaži kada je zakonom propisano, dok je članom 30. stav 2. KZ propisano da se okrivljeni za pokušaj može kazniti kaznom propisanom za to krivično delo ili ublaženom kaznom, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sud nema obavezu da kaznu ublaži u konkretnom slučaju, pa su i ovi navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Naime, kao što je već navedeno, krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ čini učinilac dela krađe (član 203), ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostorija ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka, dok krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Pokušaj krivičnog dela krađe je kažnjiv i postoji u slučaju kada je započeto oduzimanje tuđe pokretne stvari, odnosno kada je započeta – pokušana radnja prekidanja dotadašnjeg pritežaoca na pokretnoj stvari, ali ta radnja (oduzimanja tuđe pokretne stvari) nije dovršena i nije uspostavljeno pritežanje na toj stvari od strane izvršioca dela.

Imajući u vidu da iz napred navedenog proizilazi da činjenica da je okrivljeni zatečen od strane policije prilikom izvršenja dela, ne predstavlja obeležje krivičnog dela u pitanju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani i navodi zahteva kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ.

Pored navedenog branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da prvostepeni sud nije na adekvatan način cenio otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, kao i da je utvrdio otežavajuće okolnosti koje zakon ne poznaje – da okrivljeni ne shvata značaj dela, te da je priznanje okrivljenog trebao da ceni kao olakšavajuću okolnost, a kojim navodima se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP. Takođe, u podnetom zahtevu branilac ukazuje na povredu člana 447. ZKP učinjenu u drugostepenom postupku.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. i 447. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede člana 21. Ustava RS, budući da kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede prava i slobode zajamčenog Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP, mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz napred navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koju je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević                                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić