Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5144/18 od 05.09.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1527/17 od 19.06.2018. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom i protivtužbenom zahtevu tako što je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan, a protivtužbeni zahtev usvojen u celosti i utvrđeno da je ništavo pismeno zaveštanje pred svedocima koje je sačinila sada pok. VV dana 11.03.2002. godine i poništeno je vansudsko poravnanje od 28.05.2013. godine, zaključeno između parničnih stranaka, kojim je tužena izvršila isporuku tužilji po zaveštanju od 11.03.2002. godine pa je naloženo tužilji da uspostavi pređašnje stanje tako što će tuženoj ustupiti u državinu deo placa sa kat.parc.br. ... KO ..., prema članu 2 vansudskog poravnanja, kao i državinu ostalih nepokretnosti u merama i granicama iz člana 2 vansudskog poravnanja od 28.05.2013. godine. O ovim pravima tužene-protivtužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke, a posebno imajući u vidu da se tužilja u reviziji nije ni pozvala na konkretne odluke, niti je priložila drugačije odluke suda.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 11.02.2015. godine, a kao vrednost predmeta spora je označen iznos od 4.800 evra, koji je na ročištu dana 20.12.2016. godine smanjen na iznos od 1.785 evra. Protivtužba je podneta 29.10.2015. godine, a na ročištu dana 18.01.2016. godine je opredeljena vrednost predmeta spora po protivtužbi u iznosu od 576.000,00 dinara (1evro = 120,5088 dinara), odnosno 4.779,73 evra.

Odredbom člana 403 stav 3 ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je u konkretnom slučaju vrednost pobijanog dela ispod navedenog zakonskog limita, revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić