Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Miloš Lukić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanju bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br.622/18 od 15.05.2018. godine, u sednici održanoj 24.04.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br.622/18 od 15.05.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br.622/18 od 15.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 572/17 od 01.02.2018. godine, odbijen je predlog tužene za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari. Tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen i utvrđeno da je ugovorna odredba člana 8. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita broj ... zaključen ... . godine između BB AD ... i AA, a koji glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, a na osnovu odluke o tarifama naknada banke, plati banci jednokratnu naknadu u visini od 0,5% od iznosa odobrenog kredita, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem za CHF na dan plaćanja“ ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo. Obavezana je tužena da tužiocu plati 11.011,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2008. godine pa do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu plati troškove parničnog postupka od 56.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev u delu traženog utvrđenja ništavosti preostalih odredbi člana 8. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita broj ... zaključen ... . godine, a koje su navedene u stavu 2. i stavu 3. istog člana.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 622/18 od 15.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P 572/17 od 01.02.2018. godine u pobijanom delu, stav drugi, treći i četvrti izreke. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu traženog utvrđenja ništavosti preostalih odredbi člana 8. stav 2. i stav 3. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranog koda Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita broj ... zaključen ... . godine (stav peti izreke presude). Stavom trećim izreke, odlučeno je da je presuda Osnovnog suda u Somboru P 572/17 od 01.02.2018. godine bez dejstva u stavu petom izreke kojim je odbijen zahtev za utvrđenje ništavosti odredbi člana 8. stav 2. i 3. Ugovora o dinarskom kreditu opisan u prethodnom stavu i žalba tužioca je odbačena. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje žalbene troškove.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglada se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u ovoj pravnoj stvari tužbeni zahtev tužioca je usvojen i utvrđeno da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita zaključen ... . godine između parničnih stranaka kojim se korisnik kredita obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, a na osnovu Odluke o tarifama naknada banaka, plati banci jednokratnu naknadu od 0,5% od iznosa odobrenog kredita banke u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem za CHF na dan plaćanja. Prilikom realizacije kredita banka je tužiocu obračunala ovu naknadu od 0,5% od iznosa kredita što je 229,68 švajcarskih franaka i 10.09.2008. godine naplatila je 11.011,45 dinara. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca, kao klijenta naplaćeni, to odluke u kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 06.04.2017. godine, sa zahtevom za utvrđenje delimične ništavosti ugovora o kreditu za kupovinu nepokretnosti i isplate po osnovu sticanja bez osnova. Vrednost predmeta spora je 11.011,45 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić