.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2283/2019
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Nataša Mijaljević i Jovica Mijaljević advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Uprava za vatrogasno spasilačke jedinice Beograd, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 793/19 od 17.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 793/19 od 17.04.2019. godine - odluke sadržane u prvom stavu izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 793/19 od 17.04.2019. godine - odluke sadržane u prvom stavu izreke.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 106/18 od 24.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da u njegovu korist uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda PIO, a na osnovu isplaćenih razlika zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u vreme državnih i verskih praznika i to po stopi koja je važila na dan uplate za traženi period na mesečne osnovice u iznosima navedenim u tom stavu izreke, a koji su tužiocu dosuđeni po osnovu presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2984/12 od 17.06.2016. godine, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu, a stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka iznosu od 17.300,00 dinara.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 793/19 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, a stavom drugim izreke je odbio kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se nebi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu, ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u u ovom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana presuda je u pogledu nadležnosti suda da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog da mu poslodavac uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i kada je takav zahtev jedini predmet spora, u skladu sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 12.03.2019. godine i tako izmenio zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja tog suda od 23.03.2010. godine. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava u pogledu pravne prirode doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao sastavnog dela zarade (član 104. i član 150. stav 1. i 2. Zakona o radu; član 2. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika) i prava zaposlenog iz radnog odnosa garantovanog Ustavom i zakonom (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije i član 12. stav 1. Zakona o radu), odnosno u pogledu zakonske obaveze poslodavca da doprinose obračuna i uplati, u svoje ime a u korist zaposlenog, istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove (član 6. stav 1. tačke 1. i 2. i člana 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, jer vrednost predmeta spora (određena na osnovu obračunate takse na tužbu i prvostepenu presudu od po 1.900,00 dinara) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je u sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
