.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 270/2019
22.11.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., podnetom preko punomoćnika Slobodana Stanojevića, advokata iz ..., ... ..., za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 12 U 8148/18 od 22.03.2019. godine, uz učešće Agencije za licenciranje stečajnih upravnika – Disciplinsko veće, kao protivnom strankom, u predmetu novčanog kažnjavanja stečajnog upravnika, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 22.11.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, PREINAČAVA SE presuda Upravnog suda 12 U 8148/18 od 22.03.2019. godine, tako što se uvažava tužba AA iz ..., poništava se rešenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika – Disciplinsko veće IX broj ...-..../...-... od 31.01.2018. godine i predmet vraća Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika – Disciplinsko veće na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva, podneta protiv rešenja Agencije za licenciranje stečajnih upravnika – Disciplinsko veće IX broj ...-..../...-... od 31.01.2018. godine, kojim je tužiocu, kao stečajnom upravniku, izrečena mera javne opomene i novčane kazne u iznosu od 500.000,00 dinara zbog toga što je, obavljajući dužnost stečajnog upravnika u kontrolisanom periodu stečajnog dužnika ''BB'' AD u stečaju iz ..., koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St 2953/11, počinio težu povredu dužnosti iz odredbe čl. 3đ i 3e Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i određeno je da je dužan da izrečenu kaznu plati u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede pravila postupka koja je mogla da bude od uticaja na rešenje upravne stvari i povrede zakona, drugog propisa i opšteg akta, podnosilac ističe da je Upravni sud predmet rešio bez održavanja usmene javne rasprave i da su neosnovani razlozi koje je sud dao za neodržavanje javne rasprave. Smatra da je Upravni sud trebalo da održi usmenu javnu raspravu, tim pre što je i osporeno rešenje doneto bez održavanja usmene javne rasprave, kojoj tužilac nije mogao da prisustvuje iz zdravstvenih razloga, o čemu je blagovremeno obavestio tuženi organ. Ukazuje na to da je u stečajnom postupku procenio da postoji veliki rizik od uništenja, oštećenja i loma naknadno pronađene imovine stečajnog dužnika, jer se njen veći deo i dalje nalazio na otvorenom prostoru, bez ikakve mogućnosti da se obezbedi njegovo neposredno čuvanje i zaštita. Kompletna nepokretna imovina stečajnog dužnika na lokaciji u Preševu prethodno je prodata u postupku javnog nadmetanja održanog dana 05.09.2016. godine, tako da je prestala potreba za daljim angažovanjem lica koja su fizički obezbeđivala tu imovinu. Kako je bilo neophodno da se naknadno pronađena pokretna imovina stečajnog dužnika proda u najkraćem mogućem roku, što je i učinjeno, a zakonski zastupnik kupca je bio upoznat i upozoren od strane stečajnog upravnika da kupoprodaja neće biti izvršena ukoliko stečajni sudija odluči da se sprovede drugačiji postupak prodaje predmetne imovine. Navodi da je dana 29.09.2016. godine uputio stečajnom sudiji dopis broj 476 sa obaveštenjem o nameri prodaje stvari podložne lakom kvarenju u skladu sa odredbom člana 137. Zakona o stečaju. Kako stečajni sudija nije u roku od 24 sata od prijema obaveštenja o nameravanoj prodaji obavestila stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe u smislu odredbe člana 137. stav 2. Zakona o stečaju, stečajni upravnik je nastavio postupak prodaje naknadno pronađene pokretne imovine tako što je dana 03.10.2016. godine uputio stečajnoj sudiji, predsedniku odbora poverilaca i direktoru Agencije za licenciranje stečajnih upravnika dopis broj ... sa obaveštenjem u skladu sa Nacionalnim standardom broj 4 o prodaji naknadno pronađene imovine stečajnog dužnika primenom odredbe člana 137. Zakona o stečaju. Smatra da je Upravni sud pogrešno zaključio da se u konkretnom slučaju ne radi o lako kvarljivoj robi i da predmetna roba ne može da se proda primenom odredbe člana 137. Zakona o stečaju. Ukazuje na to da se u konkretnom slučaju radilo o setu raznovrsnih betonskih elemenata i keramičkim pločicama, koji su zbog neuslovnog lagerovanja i duže izloženosti vremenskim prilikama bili u lošem stanju i pretila je opasnost da dođe do daljeg oštećenja i loma predmetnih pokretnih stvari usled dejstva atmosferskih uticaja, zbog čega bi one postale potpuno neupotrebljive, a nalazile su se na otvorenom prostoru, bez ikakvog fizičkog obezbeđenja. Smatra da je svoje poslove obavljao samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, profesionalno, savesno i blagovremeno, u skladu sa odredbama Zakona o stečaju, Nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i Kodeksom etike, kao i u interesu poverilaca stečajnog dužnika, kako je propisano odredbom člana 27. stav 4. Zakona o stečaju i odredbom člana 3. stav 1. Kodeksa etike za stečajne upravnike. Ističe da je, suprotno razlozima presude, on preduzetim radnjama efikasno sprečio dalje propadanje i eventualno otuđenje naknadno pronađene pokretne imovine stečajnog dužnika i uvećao je stečajnu masu, što predstavlja maksimalno moguću vrednost predmetne naknadno pronađene pokretne imovine, imajući u vidu njeno stanje i činjenicu da je namenski nabavljena za ugradnju u infrastrukturu oko objekta tržnog centra u izgradnji. Ukazuje na povredu odredbe člana 3đ Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jer u konkretnom slučaju ne postoji bilo kakav negativan uticaj, niti štetne, odnosno negativne posledice na stečajnu masu, poverioce ili treća lica, već naprotiv, a zbog čega u radnjama tužioca ne postoje elementi teže povrede dužnosti stečajnog upravnika. Smatra da nema većih propusta i nepravilnosti u radu stečajnog upravnika i povrede propisa kojima se uređuje stečaj, a koji imaju značajan negativni uticaj i posledice na stečajnu masu, poverioce ili treća lica. Predlaže da sud zahtev uvaži, pobijanu presudu ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje. Troškove traži u iznosu od 33.000,00 dinara, kao i sudsku taksu po taksenoj tarifi.
Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, prodaja od strane podnosioca zahteva kao stečajnog upravnika nad stečajnim dužnikom ''BB'' AD u stečaju iz ..., naknadno pronađene pokretne imovine stečajnog dužnika na lokaciji u ..., i to dehaton ploča, betonskih ivičnjaka, betonskih kanala, betonskih ploča, betonskih kanalskih ploča i keramičkih pločica kao prodaja kvarljive robe, odnosno kao prodaja stvari podložne kvarenju, a koje predstavljaju građevinski materijal namenjen za spoljašnju upotrebu, pri čemu ta roba ne može da se podvede pod robu koja je podložna lakom kvarenju u smislu odredbe člana 137. Zakona o stečaju, postoje, po oceni Upravnog suda, teže povrede dužnosti stečajnog upravnika koje mu je osporenim rešenjem pravilno tuženi organ stavio na teret, iz kojih razloga mu je osporenim rešenjem taj organ pravilno izrekao javnu opomenu i novčanu kaznu u iznosu od 500.000,00 dinara, koja je odmerena u okviru zakonom propisanog raspona.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanom presudom povredio zakon na štetu podnosioca zahteva i pravila postupka koja su od bitnog uticaja na rešenje ove upravne stvari.
Odredbom člana 3đ Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (''Službeni glasnik RS'' br. 84/04... 89/15) je propisano, u stavu 3, da se težom povredom dužnosti u smislu ovog zakona smatraju veći propusti i nepravilnosti u radu stečajnog upravnika i povrede propisa kojima se uređuje stečaj koje imaju značajan negativni uticaj i posledice na stečajnu masu, poverioce ili treća lica. Težom povredom dužnosti smatraće se i nepostupanje po nalogu supervizora, kao i ponovljeno ili kontinuirano uskraćivanje saradnje ovlašćenim licima Agencije, odnosno onemogućavanje Agencije u vršenju stručnog nadzora.
Disciplinsko veće Agencije za licenciranje stečajnih upravnika je našlo da se u konkretnom slučaju radi o težoj povredi dužnosti stečajnog upravnika u smislu citirane odredbe člana 3đ Zakona, jer nepostupanje stečajnog upravnika po zakonu dovodi do situacije da se rad stečajnog upravnika u određenim fazama ne može pratiti niti kontrolisati, a što objektivno otvara mogućnost za nastanak posledica kojima bi se remetilo ravnomerno namirenje poverilaca u najvećem mogućem obimu za najkraće moguće vreme. U tom smislu, svako odstupanje od pravila remeti zakoniti tok stečajnog postupka, a što rezultira ne samo umanjenjem prava poverilaca već i stvaranjem okvira za oštećenje stečajne mase i zbog specifičnosti stečajnog postupka da se negativne posledice, odnosno negativan uticaj na stečajnu masu, poverioce ili treća lica veoma često ne mogu sasvim da sagledaju, jer se radi o radnjama koje su same po sebi štetne, nezavisno od toga da li ta šteta u konkretnom trenutku može novčano da se izrazi. Navedeno stanovište Disciplinskog veća Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Upravni sud u razlozima obrazloženja presude ocenio je pravilnim.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedeni stav tuženog organa i Upravnog suda se ne može prihvatiti kao pravilan, jer su prema izričitoj odredbi člana 3đ stav 3. Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, bitni elementi bića teže povrede dužnosti stečajnog upravnika postojanje većih propusta i nepravilnosti u radu stečajnog upravnika i povrede propisa kojima se uređuje stečaj, ali i da ovi propusti, nepravilnosti i povrede propisa imaju značajan konkretan negativni uticaj i posledice na konkretnu stečajnu masu, poverioce ili treća lica. Polazeći od navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da za postojanje teže povrede dužnosti stečajnog upravnika nije dovoljno, a kako to pogrešno zaključuju Upravni sud i tuženi organ, da su u pitanju radnje stečajnog upravnika koje su same po sebi štetne, već i da imaju značajan konktretan negativan uticaj i posledice na konkretu stečajnu masu, poverioce ili treća lica.
Stoga iz razloga datih u obrazloženju osporenog rešenja ne proizlazi pravilnost odluke date u dispozitivu i pravilnost zaključka tuženog da je u dispozitivu opisanim radnjama izvršenja koje se odnose na povredu odredaba člana 27. stav 4. i člana 137. st. 1. i 2. Zakona o stečaju i člana 3. stav 1. Kodeksa etike za stečajne upravnike (''Službeni glasnik RS'' broj 11/10), podnosilac zahteva učinio težu povredu dužnosti stečajnog upravnika propisanu odredbom člana 3đ stav 3. Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Iz navedenih razloga osporeno rešenje je doneto uz povredu pravila postupka propisanih odredbom člana 198. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'' br. 30/10, 18/16), na čiju shodnu primenu upućuje odredba člana 3z Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Kako je osporenim rešenjem, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, povređen zakona na štetu podnosioca zahteva, to je tužba podnosioca zahteva osnovana, zbog čega nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 40. stav 2. Zakona o upravnim sporovima da se pobijanom presudom tužba podnosioca zahteva odbije.
Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u dispozitivu na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i predmet vratio upravnom organu, koji je dužan da postupi u skladu sa primedbama suda iz ove presude.
Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao o zahtevu podnosioca za naknadu troškova, jer postupak nije okončan.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 22.11.2019. godine, Uzp 270/2019
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
