Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milanka Tanasković, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ AD iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 47/19 od 09.07.2019. godine, u sednici od 27.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 47/19 od 09.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 47/19 od 09.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P 337/18 od 09.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništava i ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. stav 1. Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu od 27.04.2016. godine, prema kojoj se korisnik kredita obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji isplati na ime sticanja bez osnova 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Gž 47/19 od 09.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (“Službeni glasnik RS” 72/11, 55/14). Naime, pobijana presuda doneta je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj dana 22.05.2018. godine, koji se odnosi na troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i druge troškove koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, pa nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom od 06.08.2018. godine, tužilja je tražila utvrđenje ništavosti odredbe ugovora o kreditu koja se odnosi na troškove kredita i isplatu iznosa od 20.000,00 dinara. Ovaj iznos je kao vrednost predmeta spora unet u uvod prvostepene i drugostepene presude.

S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. st. 1. i 4. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić