Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vojna Marinel, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1829/19 od 01.10.2019. godine, u sednici održanoj 30.01.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1829/19 od 01.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1829/19 od 01.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 1654/18 od 15.03.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužilji, na ime sticanja bez osnova, isplati iznos od 16.651,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2017. godine do isplate. U trećem stavu izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 32.132,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. U četvrtom stavu izreke, odbijen je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od presuđenja do izvršnosti.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1829/19 od 01.10.2019. godine, navedena prvostepena presuda u ožalbenom delu je preinačena i zahtev tužilje za isplatu dosuđenih iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom je odbijen kao neosnovan, a tužilja obavezana na naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. ZPP i na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluke Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa ustavom ili zakonom.

Osim toga, Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanja odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena po članu 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u prvom i drugom stavu izreke primenom člana 404. i 413. ZPP.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić