.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 319/2020
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miodrag Nikolov, advokat iz ..., protiv tuženih AD „BB“ ..., koga zastupa punomoćnik Ljiljana Popadić, advokat iz ... i AD za ... „VV“ ..., radi isplate naknade troškova ishrane u toku rada i regresa, odlučujući o reviziji tuženog AD „BB“ izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2970/2018 od 30.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 12.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE se odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog AD „BB“ ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2970/2018 od 30.05.2019. godine, u obavezujućem delu izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog AD „BB“ ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2970/2018 od 30.05.2019. godine, u obavezujućem delu izreke.
Odbija se zahtev tuženog AD „BB“ ... za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 981/17 od 19.06.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa su tuženi obavezani da tužiocu solidarno isplate na ime naknade za ishranu u toku rada za period od avgusta 2014. godine do avgusta 2015. godine, iznos od 119.845,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dana dospeća do isplate, sve bliže opisano u navedenom stavu izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tužena AD za ... „VV“ ..., obavezana da tužiocu isplati na ime naknade za ishranu u toku rada za period od septembra 2015. godine do jula 2017. godine, iznos od 227.302,77 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni novčani iznos od dana dospeća do isplate, sve bliže opisano u navedenom stavu izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa su tuženi obavezani da tužiocu solidarno isplate na ime naknade za regres za godišnji odmor, za period od 18.09.2014. godine do 31.12.2014. godine, iznos od 12.993,67 dinara i za period od 01.01.2015. do 01.09.2015. godine, iznos od 29.573,16 dinara, a tužena AD za ... „VV“ ... da tužiocu isplati na ime naknade za regres za godišnji odmor, za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2015. godine, iznos od 14.736,59 dinara i za 2016. godinu, iznos od 45.921,67 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da tužiocu solidarno isplate naknadu za regres za godišnji odmor za period od 01.01.2014. godine do 18.09.2014. godine, u iznosu od 5.668,41 dinara i da se tužena „BB“ AD ... obaveže da solidarno sa tuženim AD za ... „VV“ ... tužiocu isplati naknadu za regres za godišnji odmor za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2015. godine, u iznosu od 14.736,59 dinara i za 2016. godinu u iznosu od 45.921,67 dinara, kao neosnovan. Stavom petim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade parnične troškove u iznosu od 99.775,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2970/2018 od 30.05.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 981/17 od 19.06.2018. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke, kao i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.08.2014. godine do 31.08.2015. godine, isplate na ime naknade troškova ishrane u toku rada, ukupan iznos od 71.907,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne novčane iznose od dospeća do konačne isplate, dok je deo zahteva preko dosuđenih do traženih iznosa, odbijen kao neosnovan, sve bliže opisano u navedenom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi AD za ... „VV“ ..., da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 31.07.2017. godine, na ime naknade troškova ishrane u toku rada, isplati iznos od 136.938,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne novčane iznose od dospeća do konačne isplate, dok je deo zahteva preko dosuđenih do traženih iznosa odbijen kao neosnovan, sve bliže opisano navedenim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 18.09.2014. godine do 31.12.2014. godine, isplate ukupan iznos od 9.745,25 dinara, dok je deo zahteva preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 12.993,67 dinara, odbijen kao neosnovan, i za period od 01.01.2015. godine do 01.09.2015. godine isplate ukupan iznos od 22.179,87 dinara, dok je deo zahteva preko dosuđenog do traženog iznosa od 29.573,16 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi AD za ... „VV“ ... da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2015. godine isplati ukuplan iznos od 11.052,44 dinara, dok je deo zahteva preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 14.736,59 dinara, odbijen kao neosnovan i za 2016. godinu isplati ukupan iznos od 34.691,25 dinara, dok je deo zahteva preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 45.921,67 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom šestim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 81.505,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi AD „BB“ ... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu stava jedan navedenog člana, s obzirom da ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili novog tumačenja prava, imajući u vidu stav izražen u presudama ovog suda donetim u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega sudske odluke priložene uz reviziju ne opravdavaju potrebu odlučivanja o reviziji ni radi ujednačavanja sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom članu revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 18.09.2018. godine a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je 30.05.2019. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Odluka o troškovima postupka je doneta primenom člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP, prema uspehu u navedenom postupku.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
