Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tuženi je bio u braku sa BB iz ..., koji brak je razveden u toku 2017. godine, a njihova maloletna deca poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Presudom o razvodu braka određen je i model viđanja tuženog sa decom. Utvrđeno je da su policijski službenici 18.01.2017. godine, na poziv BB, postupali po njenoj prijavi da je imala probleme sa bivšim suprugom, te je odlaskom na lice mesta ustanovljeno da je tuženi u pijanom stanju otišao do svoje bivše supruge kako bi preuzeo stvari (jer se između njih vodi brakorazvodna parnica), te je u njihovom prisustvu izvršen povraćaj stvari, o čemu je sačinjena službena beleška. Postupajući po prijavi bivše supruge tuženog povodom događaja od 01.12.2017. godine patrola PU Niš je (u skladu sa odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici) donela naređenje kojim se tuženom izriče hitna mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, a nakon izvršene procene rizika od 01.12.2017. godine, kada je tuženi upućivao pretnje i uvrede bivšoj supruzi, te da postoji mogućnost da se ovakvo ponašanje i nadalje nastavi. Osnovno javno tužilaštvo u Nišu primilo je 01.12.2017. godine naređenje MUP-a PU Niš od 01.12.2017. godine, kojim je ovde tuženom izrečena hitna mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu – bivšu suprugu i prilazi joj u trajanju od 48 časova, a rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kn 443/17 od 03.12.2017. godine usvojen je predlog OJT Niš od 02.12.2017. godine za produženje hitih mera prema tuženom i naloženo je da ne kontaktira i ne prilazi bivšoj supruzi na period od 30 dana pod pretnjom prekršajnog gonjenja.

Centar za socijalni rad “Sveti Sava” u Nišu dostavio je nalaz i stručno mišljenje da su supružniic nakon razvoda braka, a do prijavljenog incidenta imali komunikaciju na roditeljskom planu i da su se viđanja oca i dece odvijala redovno, da je 01.12.2017. godine kada je BB prijavila supruga imala telefonski razgovor sa njim, te je on tom prilikom u alkoholisanom stanju vređao i pretio u vezi nerešenih imovinskih odnosa. U izveštaju je navedeno da su bivši supružnici u međuvremenu pokazali visok stepen saradnje sa stručnim timom, da nije došlo do recidiva, da aktuelno imaju dobru komunikaciju na roditeljskom planu i da se viđanja oca i dece uredno odvijaju, pa je dato mišljenje da nije celishodno određivanje predložene mere zaštite. Bivša supruga tuženog je tokom postupka izjavila da je 01.12.2017. godine zvala policiju jer je došlo do incidenta i rasprave sa tuženim, kojom prilikom je on vređao, nazivao je pogrdnim nazivima i pretio joj da će da je ubije za neki dan ili za neku godinu, kao i da se tom prilikom uplašila, te da je tuženog i ranije prijavljivala zbog svađa i rasprava do kojih je dolazilo kada je u alkoholisanom stanju, zbog čega je i brak razveden. Navela je da su se odnosi u međuvremenu popravili i da nakon tog događaja nije dobijala uvrede od tuženog i da se oseća bezbedno, ali da nije sigurna šta će biti u budućnosti, navodeći i da se osećala uznemirenom jednom prilikom kada je tuženi nju i decu pratio. Tuženi nije negirao da je vređao bivšu suprugu 01.12.2017. godine ali je negirao da joj je pretio ubistvom, pravdajući svoje ponašanje teškim emotivnim stanjem u kome se nalazio nakon razvoda.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuženi prema tužilji učinio akt nasilja u porodici, koji je predmet tražene sudske zaštite, te odredili mere zaštite tako što su zabranili tuženom dalje uznemiravanje u trajanju od godinu dana od dana donošenja prvostepene presude.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Nasilje u porodici, definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05), podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom drugim istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Saglasno navedenom, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja. U određenim situacijama, kao što je i konkretan životni događaj koji je bio povod pokretanja postupaka za sudsku zaštitu bivše supruge tuženog, dovoljan je jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je 01.12.2017. godine došlo do porodičnog nasilja koje je tuženi izvršio prema svojoj bivšoj supruzi, tako što je tom prilikom došlo do incidenta i rasprave sa tuženim, kojom prilikom je on u alkoholisanom stanju preko mobilnog telefona vređao, nazivao je pogrdnim nazivima i pretio ubistvom, čime je narušio njen duševni mir i spokojstvo, zbog čega mu je i određena hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska od strane Policijske uprave Niš, na predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu. Imajući u vidu navedeno, poremećeni partnerski odnosi stranaka, te prijava nasilja koje je tuženi izvršio od strane njegove bivše supruge, predstavlja akt uznemiravanja BB i ugrožavanja njenog telesnog integriteta, duševnog zdravlja i spokojstva, to su pravilno pobijanom odlukom određene adekvatne mere zaštite od nasilja u porodici.

Neosnovani su navodi tuženog istaknuti u reviziji da se njegovo ponašanje ne može okarakterisati kao nasilje u porodici budući da događaj od 01.12.2017. godine predstavlja izolovani incident. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova potkrepljena je utvrđenim činjenicama, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja. Naime, mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu, ali i iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice. U konkretnom slučaju, neposredna žrtva je bivša vanbračna partnerka, ali posredno to mogu biti i maloletna deca parničnih stranaka, kao očevidci događaja i konflikta roditelja.

Suprotno revizijskim navodima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od postojećih okolnosti iz kojih proizilazi da postoji nasilje u porodici, pravilno su pobijanom odlukom potvrđene adekvatno određene mere zaštite od nasilja u porodici. Izrečena mera zabrane daljeg uznemiravanja bivše supruge kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, određene su pravilnom primenom člana 198. stav 2. tačka 5. u vezi člana 197. Porodičnog zakona, s obzirom da predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja. Trajanje izrečenih mera određeno je na vremenski period od godinu dana, u skladu sa odredbom člana 198. stav 3. Zakona. Izrečene mere zaštite neophodne su kako bi se tuženi objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja, ali i za BB kako bi joj se obezbedio neophodan mir i spokojstvo za određeni vremenski period, budući da ista oseća strah od tuženog. One su po svojoj sadržini, kao i vremenskom trajanju, ograničene samo na odnos tuženog i BB kao bivših bračnih partnera u ulozi nasilnika i žrtve. Svojim postojanjem one opominju i upozoravaju učinioca da se uzdrži od svakog budućeg, pa i najmanjeg agresivnog i neadekvatnog ponašanja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom na to da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi, koje je u potpunosti cenio, te pravilno i argumentovano obrazložio drugostepeni sud. Takođe, revizijskim navodima se u bitnom napada ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u konkretnom slučaju ne može biti revizijski razlog, shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Na ovaj način, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić