Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1771/17 od 15.03.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg značaja. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je počev od 01.07.2006. godine bio raspoređen na radno mesto policajca u drugoj četi odreda žandarmerije u ..., u činu mlađeg vodnika policije prve klase. Rešenjem tužene od 13.02.2007. godine tužilac je raspoređen na radno mesto održavanja zelenih površina u Odseku za logistiku odreda žandarmerije, jer je rešenjem disciplinskog starešine od 23.10.2007. godine oglašen odgovornim zbog učinjene teže povrede službene dužnosti iz člana 151. stav 1. tačka 7. i 8. Zakona o policiji i izrečena mu mera raspoređivanja na drugo radno mesto sa poslovima manje složenosti, za koje je kao uslov propisana niža stručna sprema. Rešenjem tužene od 05.02.2008. godine, tužilac je privremeno udaljen sa rada do okončanja disciplinskog postupka, a najdalje šest meseci. Rešenjem tužene od 05.05.2008. godine, utvrđena je disciplinska odgovornost tužioca, a ovo rešenje je potvrđeno rešenjem disciplinske komisije od 04.07.2008. godine. Presudom Upravnog suda, Odeljenje u Nišu od 08.10.2010. godine poništeno je rešenje disciplinske komisije od 04.07.2008. godine, nakon čega je tužilac vraćen na rad i raspoređen sa 20.01.2011. godine na radno mesto održavanja zelenih površina u Odseku za logistiku odreda žandarmerije u ... . Po žalbi tužioca, Žalbena komisija Vlade je poništila rešenje o vraćanju na rad, jer je nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka, pa je bilo potrebno tužioca vratiti na radno mesto na kome se nalazio pre premeštaja. Tužilac je od 27.09.2011. godine vraćen na rad i raspoređen na radno mesto policajca u drugoj četi Odreda žandarmerije i u ovom rešenju je navedeno da se tužiocu priznaju sva prava iz radnog odnosa počev od 04.07.2008. godine do konačnosti rešenja. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3502/12 od 18.06.2013. godine, potvrđena je delimična prvostepena presuda od 17.10.2012. godine kojom je tužiocu dosuđena naknada štete na ime razlike plate za vreme privremenog udaljenja sa rada i za period nezakonitog otkaza do 06.11.2011. godine. Prema izveštaju tužene od 15.08.2015. godine, pripadnci druge čete Odreda žandarmerije u ... bili su angažovani u kopnenoj zoni bezbednosti 280 dana i na očuvanju javnog reda i mira 47 dana. U spornom periodu tužilac nije radio niti je ostvarivao prihode, a putem veštačenja od strane veštaka ekonomske struke utvrđena je visina tužiočevog potraživanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepenim presudama je tužbeni zahtev u celini usvojen. Prema razlozima drugostepenog suda, s obzirom da je disciplinski postupak protiv tužioca obustavljen zbog nastupanja zastarelosti, tužena kao poslodavac u obavezi je da tužiocu isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade, kao i naknadu štete u visini drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, u smislu člana 191. stav 2. Zakona o radu. S obzirom da je tužilac rešenjem tužene od 27.09.2011. godine vraćen na rad na mesto policajca u drugoj četi Odreda žandarmerije, to tužiocu pripada pravo na naknadu štete u visini neisplaćenih dnevnica, jer je pouzdano utvrđeno da bi ove dnevnice ostvario da je u spornom periodu radio kod tužene.

S obzirom na navedeno, u reviziji tužene osnovano se ukazuje da je u nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Prema članu 169. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ 101/2005, 63/2009, 92/2011), na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu unurašnjih poslova primnjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije određeno. Prema članu 4. stav 1. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ 79/2005... 115/08), na prava i dužnosti državnih službenika koja nisu uređena ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju se opšti propisi o radu i Poseban kolektivni ugovor za državne organe. Prema članu 9. stav 1. Uredbe o naknadama troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ 98/07), državnom službeniku isplaćuje se dnevnica za službeno putovanje u zemlji koja iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan polaska na službeno putovanje. Prema stavu 2. ovog člana, državnom službeniku kome je obezbeđena hrana, dnevnice za službeno putovanje u zemlji umanjuju se za 80%.

Iz navedenih odredaba proizilazi da dnevnice predstavljaju stvarne troškove, pa je pravo na isplatu dnevnica uslovljeno obavljanjem službenog puta, i namenjeno podmirivanju troškova koje zaposleni ima dok je na službenom putu. S obzirom da tužilac u spornom periodu faktički nije radio, to mu ne pripada tražena naknada na ime neisplaćenih dnevnica, bez obzira što u tom periodu nije bio radno angažovan po osnovu rešenja tužene koja su kasnije poništena i tužilac vraćen na rad i raspoređen na ranije radno mesto.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud je obe nižestepene presude preinačio i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, koji zavisi od uspeha u sporu.

Revizijski troškovi tuženoj nisu dosuđeni, s obzirom da u reviziji nije postavljen opredeljeni zahtev, u smislu člana 163. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić