U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Enike Veg, advokat u ..., protiv tuženog BB, koga zastupa punomoćnik Vojislav Miščević, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2516/17 od 23.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 14.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2516/17 od 23.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P1 1/2014 od 21.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ../2013 od 04.10.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ../2010 od 07.04.2010. godine, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati u radni odnos počev od dana njegovog prestanka i da u njegovu korist uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje od dana prestanka radnog odnosa do dana povratka na rad, kao i da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme i radnom iskustvu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi parnične troškove u ukupnom iznosu od 196.400,00 dinara, u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2516/17 od 23.10.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bečeju P1 1/2014 od 21.03.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je preko punomoćnika blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. i člana 396. ZPP, jer je drugostepeni sud u žalbenom postupku ocenio sve bitne žalbene navode koje ovaj sud prihvata kao pravilne i argumentovane, te je prihvatio kao pravilnu od strane prvostepenog suda izvršenu brižljivu ocenu izvedenih dokaza, svakog dokaza zasebno, kao i svih dokaza kao celine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 10.08.1996. godine do 06.04.2010. godine obavljao poslove izvršnog direktora prodaje kod tuženog. U aprilu 2010. godine tužilac je sa tuženim poslodavcem zaključio novi ugovor o radu broj ../2010 na osnovu kojeg je raspoređen na poslove radnog mesta „glavni kupac" u organizacionom delu nabavke, u grupi poslova finansijska administracija, počev od 07.04.2010. godine. Sve do oktobra 2013. godine kod tuženog su postojala dva radna mesta - „glavni kupac“ i „glavni kupac uvoz/izvoz“ i ta dva radna mesta su imala različit opis poslova. Na svakom radnom mestu je bio raspoređen po jedan zaposleni. Poslove radnog mesta „glavni kupac“ obavljao je tužilac počev od 07.04.2010. godine, dok je poslove radnog mesta „glavni kupac uvoz/izvoz“ obavljala prvozaposlena VV, a kasnije zaposlena GG. Zaposlena VV i tužilac su delili istu kancelariju i po potrebi su pomagali jedno drugom u obavljanju poslova. Poslovi njihovih radnih mesta su različiti, ali imaju dodirnih tačaka. Generalni direktor tuženog je dana 02.10.2013. godine doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 08.10.2012. godine. Izmena Pravilnika odnosila se na ukidanje radnog mesta "glavnog kupca" koje poslove je obavljao tužilac, a poslovi tog radnog mesta su raspoređeni na ostale zaposlene, jer je procenjeno da to nalažu razlozi racionalizacije i organizacione promene, o čemu je prethodno obavešten i Nadzorni odbor na sednici održanoj dana 23.09.2013. godine, koji se saglasio sa izmenom unutrašnje organizacije tuženog. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tužiočevo radno mesto je ukinuto, dok je radno mesto „glavni kupac uvoz/izvoz“ promenilo naziv u „referent za uvoz/izvoz“. Pravilnik je objavljen na oglasnoj tabli tuženog dana 02.10.2013. godine, a sa oglasne table je skinut dana 24.10.2013. godine. Rešenjem tuženog od 04.10.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj ../2010 od 07.04.2010. godine zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslovima koje je tužilac obavljao kod poslodavca. U rešenju je navedeno da zaposlenom radni odnos prestaje dana 25.10.2013. godine i da će mu biti isplaćena otpremnina u visini od 394.270,76 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad neosnovan iz razloga što je tuženi u svemu sproveo otkazni postupak u skladu sa Zakonom o radu, te da ja tužiocu prestao radni odnos otkazom jer je njegovo radno mesto ukinuto, uz poštovanje svih tužiočevih prava.

Vrhovni kasacioni sud je, suprotno navodima revizije, ocenio da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo.

Naime, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05…13/17), kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, kod tuženog je došlo do organizacione promene koja je zahtevala smanjenje broja zaposlenih i racionalizaciju poslova, zbog čega je prestala potreba za radnim mestom „glavnog kupca“ na koje je tužilac bio raspoređen i to radno mesto je ukinuto. Poslovi tužiočevog radnog mesta su raspoređeni na druge zaposlene u okviru već postojećih radnih mesta, odnosno došlo je do organizacione promene kod poslodavca i premeštaja poslova iz jednog u drugi organizacioni deo. Donošenju osporenog rešenja prethodila je saglasnost Nadzornog odbora sa izmenom unutrašnje organizacije tuženog i izmena dotadašnjeg Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojom je ukinuto radno mesto na kojem je tužilac radio. Prilikom donošenja rešenja kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu kao višku zaposlenom, otkazni postupak je sproveden u svemu u skladu sa zakonom. Tuženi poslodavac je ispoštovao propisanu zakonsku proceduru, prethodno donevši odluku o racionalizaciji broja zaposlenih i novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. S`obzirom da je radno mesto na kojem je tužilac bio jedini izvršilac poslova ukinuto, tuženi nije imao zakonsku obavezu da uspostavlja kriterijume i merila na osnovu kojih bi se utvrđivalo ko je od zaposlenih na neodređeno vreme višak. Pravilno je drugostepeni sud sagledao da u sporu o zakonitosti otkaznog akta ne može da bazira svoju odluku na razlozima celishodnosti, već na ispitivanju zakonitosti postupka koji prethodi donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu. U konkretnom slučaju, postoji otkazni razlog iz citirane odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je izmenom Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 02.10.2013. godine ukinuto radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen, pa poslodavac može samostalno, prema svojim potrebama, odrediti način na koji će ubuduće organizovati proces rada i obavljanje pojedinih poslova, pa tako i pripojiti poslovima drugog radnog mesta, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. To dalje podrazumeva da sprovođenje organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena spada u autonomnu i samostalnu oblast delovanja tuženog kao privrednog subjekta, čiju celishodnost i opravdanost ne može sud da ceni. Takođe, tuženi nije otkazao ugovor o radu tužiocu pre nego što su izmene i dopune Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta stupile na snagu, s`obzirom da je izmenjeni Pravilnik, na osnovu koga je tužiocu otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku, objavljen na oglasnoj tabli poslodavca dana 02.10.2013. godine, ali je stupio na snagu tek po proteku roka, kada je skinut sa oglasne table dana 24.10.2013. godine. Osporenim rešenjem tužiocu je prestao radni odnos sa danom 25.10.2013. godine, pa je u takvoj situaciji irelevantan datum donošenja rešenja. Radi se o prestanku radnog odnosa sa odložnim uslovom iz razloga ukidanja radnog mesta na kojem je tužilac do tada radio. Nisu osnovani ni navodi revizije da je radno mesto "glavnog kupca" fiktivno ukinuto, jer u postupku nije dokazano da je tuženi na isto radno mesto zaposlio drugo lice. Naprotiv, utvrđeno je da su poslovi tog radnog mesta raspoređeni na preostale zaposlene, zbog racionalizacije poslovanja tuženog i mogućnosti da drugi zaposleni stručno obavljaju te poslove.

Prihvatajući u potpunosti izloženu pravnu argumentaciju drugostepenog suda kao jasnu i zasnovanu na pravilno i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu osnovani navodi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu, jer je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, uz isplatu otpremnine u smislu člana 158. istog zakona.

Ostale navode revizije kojima se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti, a u pretežnom delu tužilac ponavlja i žalbene navode koji su bili predmet ocene drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić