Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je odlukom Prekršajnog suda u Rumi, koja je pročitana u dokaznom postupku, okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru upravo zbog nanošenja lakih telesnih povreda oštećenoj kritičnom prilikom, pa kako je reč o presuđenoj stvari optužbu je trebalo odbiti shodno članu 422. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, čime ukazuje na bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, okolnosti navedene u predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljenog Gorana Markovića iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude, na strani četiri poslednji pasus, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim ili žalbenim sudom-član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao na povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja povreda u smislu napred citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, obrazlažući navedenu povredu branilac istu obrazlaže činjeničnim navodima ukazujući da je sud bez dovoljno dokaza oglasio okrivljenog Gorana Markovića krivim za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, da izveštaji lekara Doma zdravlja ..., kao ni nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine doktora Vladimira Pilija ne mogu sa neophodnim stepenom izvesnosti da dovedu do zaključka da je okrivljeni izvršio krivično delo nad oštećenom AA, da nije tokom dokaznog postupka sprovedena dokazna radnja suočenja okrivljenog sa oštećenom na sve relevantne okolnosti kritičnog događaja,čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440 ZKP.

Kako se zbog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti to je u ovom delu isti odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog dalje u zahtevu navodi da nižestepeni sudovi u obrazloženju pobijanih presuda nisu dali valjane razloge o odlučnim činjenicama koje bi potkrepile odluku suda u pogledu krivice okrivljenog Gorana Markovića, da su razlozi u odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni što pobijane presude u celini čini nejasnim i nerazumljivim, da je izreka prvostepene presude nerazumljiva...čime ukazuje na povredu iz odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP koje povrede u smislu iz odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, te je i u ovom delu Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, branilac okrivljenog formalno označava i povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP i član 441. stav 4. ZKP zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno, s tim što ne precizira u čemu se navedene povrede sastoje, a kako sud nije ovlašćen u slučaju da istaknute povrede nisu jasno opredeljene, da ispituje dalje sadržinu zahteva, to ovaj zahtev u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj u pogledu navedenih povreda zakona te je u tom delu odbačen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u odnosu na odbijajući deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Markovića, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen.

Zapisničar – savetnik                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić