U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, obojice iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Milenko Radić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dimitrije Đorđević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o revizijama tužilaca izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8501/18 od 31.10.2018. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilaca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8501/18 od 31.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 349/12 od 22.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ništav i bez pravne važnosti ugovor o doživotnom izdržavanju koji je 23.04.2010. godine zaključio sada pokojni GG kao primalac izdržavanja sa tuženim VV kao davaoca izdržavanja. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji je 23.04.2010. godine zaključio GG kao primalac izdržavanja i tuženi VV kao davalac izdržavanja. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da solidarno na ime troškova parničnog postupka tuženom isplate iznos od 868.750,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8501/18 od 31.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 349/12 od 22.01.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili revizije, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizije nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizijama se ističu bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP pri čemu se navodi da je sud pogrešno primenio odredbe materijalnog prava – Zakon o nasleđivanju i Zakon o obligacionim odnosima, što predstavlja isticanje da je time učinjena pogrešna primena materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni GG iz ..., bio je stric ovde tužiocima. Dana 23.04.2010. godine GG kao primalac izdržavanja zaključio je ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja ovde tuženim. Ugovor je overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod R 2232/10. Naznačenim ugovorom GG je raspolagao porodičnom stambenom zgradom broj ... u ulici ... u ... postojećoj na kat. parc. ... KO ..., upisana u list nepokretnosti broj ... KO ..., zatim zgradom – ateljeom u ulici ... u ..., kat. parc. ... KO ... upisanim u list nepokretnosti broj ... KO ..., stanom broj ... na trećem spratu stambeno-poslovne zgrade u ulici ... broj ... u ..., postojećoj na kat. parc. ... KO ... upisanom u listu nepokretnosti broj ... KO ... . Na zapisniku overe ugovora konstatovano je da je ugovor pre overe pročitan ugovaračima, te da su ugovarači pred sudom izjavili da je ugovor proizvod njihove slobodne volje i da nije zaključen u zabludi. Konstatovano je da su ugovarači bili sposobni za rasuđivanje o čemu se sudija uverio iz razgovora sa njima tokom sastavljanja zapisnika, čitanja ugovora, upozoravanja na odredbe čl. 194-205. Zakona o nasleđivanju i posledica zaključenja ugovora potpisivanja ugovora i zapisnika. Primalac izdržavanja GG je preminuo 27.04.2012. godine u ... . Tužioci kao njegovi bratanci su ujedno i zakonski naslednici sa udelima na po ½ naslednog dela. Zaostavština pokojnog GG koja nije obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju raspravljena je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 5964/12 od 04.03.2014. godine i za naslednike su oglašeni njegovi sinovci ovde tužioci AA i BB, obojica iz ... . Nije sporno da je GG bolovao od mnogih hroničnih oboljenja zbog kojih se kontinuirano lečio u Nemačkoj i Srbiji, ali je sporno da li su ova oboljenja uticala na njegovu sposobnost za rasuđivanje, odnosno da li je u vreme zaključenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju GG bio poslovno sposoban. GG je živeo u ... . Bio je u bolnici ali je dana 20.04.2010. godine izašao iz bolnice da bi sutradan 31.04.2010. godine sa ovde tuženim VV u prisustvu notara bez svedoka zaključio ugovor o nasleđivanju određene imovine koja se nalazi u Nemačkoj. Pokojni GG imao je nemačko državljanstvo i isti je emigrirao u Nemačku 1960. godine. U Srbiju je počeo da dolazi nakon demokratskih promena 1990. godine. Pokojni GG je godinama bolovao od dijabetesa, a poslednjih godina bio je zavisan od insulina. Tokom lečenja od ove bolesti ustanovljene su komplikacije na unutrašnjim organima, bubrezima, očima i mozgu. Neposredna posledica oštećenja bubrega je urea u krvi koja je konstantno bila povišena. Pok. GG je preminuo dana 27.04.2012. godine u Hamburgu u bolnici, a pre toga je došlo do njegovog povređivanja padom niz stepenice usled čega mu je bila povređena lobanja. Prilikom zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju GG je tuženog VV predstavio kao svog sina a činjenica postojanja veze između GG i tuženog VV u odnosu na sin – otac ničim se ne dokazuje.

U toku postupka radi utvrđivanja činjenice da li je GG bio sposoban za potpisivanje ugovora o doživotnom izdržavanju obavljeno je veštačenje od strane komisije veštaka Kliničkog centra Srbije Klinike za psihijatriju koju su činili profesor doktor specijalista medicine Aleksandar Jovanović i primarijus mr spec. doktor Vesna Popović. Veštačenje je obavljeno na osnovu raspoložive lekarske dokumentacije koja se nalazila u spisima predmeta. Na osnovu nalaza i mišljenja pomenutih veštaka proizilazi da je sada pokojni GG u vreme zaključenja spornog ugovora 23.04.2010. godine bio svestan radnji i postupaka koje preduzima, odnosno bio je poslovno sposoban i u zaključku analizi pored ostalog je navedeno da raspoloživa medicinska dokumentacija sadrži podatke o postojanju više velikih bolesti kod sada pokojnog GG kao što su ciroza jetre, koja dovodi do povišenja pritiska u jetrenoj vezi i proširenih vena jednjaka kao i hepatičnom encelopatijom (oštećenje mozga zbog poremećaja metabolizma usled jetrene slabosti), stanje posle hepatitisa, reakcija delova želudca, uvećanje slezine, malokrvnost, šećerna bolest tipa B2 sa sledstvenim oštećenjem bubrega, perifernih živaca i sitnih krvnih sudova, očnog dna i mozga kao i diskreno izraženi znaci Parkinsonove bolesti. Psihopatološka ispoljavanja kao rezultat lopatične encelopatije, prema raspoloživim medicinskim podacima su imali karakter blagih psihičkih smetnji koje nisu u bitnom segmentu remetili njegovu sposobnost za rasuđivanje i odlučivanje. U raspoloživoj medicinskoj dokumentaciji nema podataka o postavljanju dijagnoze bilo kakvog težeg poremećaja duševnog zdravlja sada pok. GG u spornom periodu, niti postoji konstatacije o postojanju bilo kakvih ozbiljnih psihopatoloških ispoljavanja koje bi tempore akti njegove duševne sposobnosti učinili neprimerenim za sačinjavanje sporne pravne radnje. Kod njega je postojao psihoorganski sindrom lakog stepena ali se na osnovu raspoložive medicinske dokumentacije nikako sa sigurnošću ne može zaključiti da se radi o teškom poremećaju duševnog zdravlja koji bi kompromitovao njegovu sposobnost za rasuđivanje.

U toku postupka tužioci su priložili i nalaz i mišljenje potpisan od strane lekara profesora doktora Ratka Kovačevića i prof. dr Slavice Đukić Dejanović. Iz pomenutih nalaza proizilazi da kod pokojnog GG nije postojala ugovorna sposobnost da je mišljenje veštaka prof. dr Aleksandra Jovanovića i mr specijaliste medicine dr Vesne Popović zasnovano na pretpostavkama i selektivnom izvodu, te da je takvo zaključivanje u suprotnosti sa osnovnom logikom medicinske dijagnostike i forenzičkim rezonom gde zaključivanje mora da bude utemeljeno na činjenicama, a ne na pretpostavkama. Doslovce se prevodi medicinska dokumentacija, ali se ne analizira ponašanje ispitanika i njegova promena u životu koje su nastale upravo zbog opisane telesne patologije. Priznaje se postojanje sindroma ali se smatra da ono nije bilo teškog stepena i da zbog toga nije bila umanjena sposobnost rasuđivanja i odlučivanja kod GG što je po mišljenju profesora doktora Ratka Kovačevića neprihvatljiv.

U toku postupka prvostepeni sud je saslušao sudske veštake ali su svi veštaci ostali kod svojih nalaza i mišljenja, detaljno su ih branili.

Pri genezi ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi nalaze da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan iz sledećih razloga: naime, u toku postupka nije utvrđeno da je GG bio lišen poslovne sposobnosti niti da je pokrenut sudski postupak u tom pravcu. Veštačenjem od strane komisije veštaka koju je prvostepeni sud prihvatio (sastav komisije profesor doktor medicine Aleksandar Jovanović i prim. mr spec. dr Vesna Popović) utvrđeno je da je sada pokojni GG bio sposoban da shvati značaj takvog zaključenog ugovora. Pri tome, nižestepeni sudovi nalaze da treba dati prevagu nalazu i mišljenju komisije veštaka sa klinike za psihijatriju KCS jer je isto ubedljivije i objektivije. Dalje, nižestepeni sudovi nalaze da je veštak profesor Ratko Kovačević dao suviše veliki značaj podacima koji se ne zasnivaju na raspoloživoj medicinskoj dokumentaciji već na iskazima tužilaca kao stranaka u ovoj pravnoj stvari. Medicinska dokumentacija koja sadrži zdravstveno stanje GG bliska je vremenu sačinjavanja spornog ugovora a ista ni pre ni kasnije ne sadrži dijagnozu bilo kog teškog poremećaja duševnog zdravlja. Dakle, iako je sudski veštak profesor Ratko Kovačević svoje mišljenje zasnovao na bolesti od kojih je bolovao GG, njihovom brojnošću i dužinom trajanja, nižestepeni sudovi smatraju da je veštak bio pod snažnim utiskom informacije koje nisu deo medicinske dokumentacije. Prof. dr Ratko Kovačević svoj zaključak u značajnoj meri bazira na čudnom ponašanju GG koji nije medicinski konstatovan. Izjašnjenje dr Slavice Đukić Dejanović nije uvrstio u dokaze jer se ovim nalazom ne bi dovela u sumnju stručnost nalaza i mišljenja komisije veštaka. S druge strane tužioci do zaključenja glavne rasprave nisu predložili kontrolno veštačenje koje bi se obavilo od strane komisije veštaka neke druge relevantne zdravstvene institucije pa shodno tome nižestepeni sudovi nalaze da se neosnovano ističe ništavost spornog ugovora vezano za nesposobnost za rasuđivanje primaoca izdržavanja. Vezano za tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju nižestepeni sudovi nalaze da nisu ispunjeni uslovi za poništaj spornog ugovora (koji je tražen eventualnim tužbenim zahtevom). Ovo iz razloga što razlozi za poništaj ugovora su propisani odredbom člana 111. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 112. ovog zakona proizilazi da ugovorna strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena može tražiti da se ugovor poništi. Tužioci nisu ugovorna strana u spornom ugovoru, te ne mogu isticati zahtev za poništaj ugovora pozivajući se na razloge rušljivosti ugovora propisani ovim zakonom. Stoga nalaze da je eventualni tužbeni zahtev za poništaj ugovora trebalo odbiti kao neosnovan i zbog nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilaca u pogledu tako postavljenog eventualnog tužbenog zahteva.

Ocenjujući navode revizija Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište drugostepenog suda kada je potvrdio prvostepenu presudu. Sudskim veštačenjem je utvrđeno da je pok. GG prilikom zaključenja ugovora bio sposoban za rasuđivanje. Stoji činjenica da su tužioci priložili vansudsko veštačenje iz kojeg proizilazi (veštačenje od strane dr Ratka Kovačevića i dr Slavice Đukić Dejanović) da primalac izdržavanja GG nije bio poslovno sposoban prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. U konstelaciji takvih dokaza pravilno zaključuje drugostepeni sud da je pravilno postupljeno kada je tužbeni zahtev odbijen jer tužioci shodno članu 271. stav 3. ZPP nisu predložili da se odredi super veštačenje vezano za utvrđivanje sposobnosti za rasuđivanje primaoca izdržavanja, i pravilno ocenio da prihvata razloge koje je dao prvostepeni sud. Tužioci su priložili i vansudsko veštačenje utrađeno od dr specijaliste med. Milutina Nenadovića iz čijeg nalaza i mišljenja proizilazi da GG prilikom zaključenja ugovora nije bio sposoban za rasuđivanje i da prvostepeni sud i taj dokaz nije uzeo u obzir tj. zašto ga ne prihvata i to nije posebno obrazložio, ali imajući u vidu pravilnu ocenu ostalih izvedenih dokaza i navedenih razloga koje je i drugostepeni sud cenio, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da ta okolnost nije od posebnog značaja za pravilnost drugostepene odluke. Dalje, veštačenjem DNK nalazom, a na okolnost da li je tuženi VV sin GG, ne može posebno uticati na okolnost utvrđivanja da li je GG bio sposoban za rasuđivanje pri zaključenju ugovora, te da li je u zavisnosti od utvrđenja te činjenice ugovor ništav.

Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP jer nije primenio odredbu čl. 269. i 313. ZPP i sankcionisao prvostepeni sud jer navodno nije očigledno pravilno definisao zadatak veštaka, jer te primedbe i predlozi mogu se isticati u toku trajanja prvostepenog postupka i u toj fazi tužioci takve primedbe i predloge nisu iznosili. Neprihvatljivi su i navodi iz revizija da je sud mimo člana 3. ZPP dozvolio da stranke iz ugovora su raspolagale zahtevima kojima nisu mogle da raspolažu, a ovo iz razloga jer zaključenjem spornog ugovora nije narušena odredba člana 3. ZPP da bi po tom osnovu ugovor bio ništav.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizija ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić