.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1130/2018
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP iz Beograda, protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Rašić, advokat iz ..., BB iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Nikić, advokat iz ... i tuženih VV, GG i DD, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Rašić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5400/16 od 03.02.2017. godine, u sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5400/16 od 03.02.2017. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5400/16 od 03.02.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24778/13 od 02.12.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je predlog tuženih AA, VV, GG i DD, svi iz ..., za ponavljanje postupka okončanog presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1643/16 od 06.11.2008. godine, koja je postala pravnosnažna 13.05.2011. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5398/10. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1643/06 od 06.11.2018. godine, koja je postala pravnosnažna 13.05.2011. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5398/10, u delu stava prvog izreke presude kojim je odlučeno o tužbi tužioca protiv tuženih, a kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezani tuženi AA, VV, GG i DD da kao solidarni dužnici sa ostalim tuženima plate 1.945.705,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.08.2008. godine pa do isplate, kao i u delu stava drugog izreke presude kojim su obavezani tuženi, kao solidarni dužnici sa ostalim tuženima, da naknade tužiocu 373.835,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene AA, VV GG i DD, da mu kao solidarni dužnici isplate 1.945,704,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.08.2008. godine pa do isplate. Stavom četvrtim, petim, i šestim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka na način i u iznosima navedenim u izreci.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5400/16 od 03.02.2017. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda, u stavovima trećem, četvrtom, petom i šestom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, s obzirom da je presuda kojom se okončava postupak ukinuta, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao o posebnoj reviziji, budući da je sporno pravno pitanje vezano za konkretno činjenično stanje i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni prava. Pravnosnažna presuda, koju je tužilac priložio, nije dokaz o različitom postupanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji kao što je konkretna, kao ni suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizje u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsu protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je podneo tužbu 17.05.2006. godine, radi duga.
Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena potvrđena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu isplate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta u iznosu od 1.945.705,00 dinara, pa taj iznos predstavlja vrednost predmeta spora pobijanog dela.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (na dan podnošenja tužbe 1 evro je vredeo 87.6500 dinara), revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
