Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB iz ..., čiji je punomoćnik Darko Gavrilović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje AA, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2043/19 od 01.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 27.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje AA iz ..., izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2043/19 od 01.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje AA, izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2043/19 od 01.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 211/19 od 03.07.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtevi tužilje AA, pa je obavezan tuženi da joj plati iznose bliže navedene u izreci, sa pripadajućom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da joj naknadi troškove postupka u iznosu od 43.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2043/19 od 01.10.2019. godine, prvostepena presuda je preinačena i zahtev tužilje AA za isplatu dosuđenih iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom odbijen je, kao neosnovan. Odluka o troškovima postupka preinačena je tako što je odlučeno da tužilja naknadi troškove parničnog postupka tuženom u iznosu od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate, kao i troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Sl. glasnik RS'' br. 72/11, ... i 55/2014, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, jer je pravno shvatanje drugostepenog suda, izneto u pobijanoj odluci, u skladu sa stavom Ustavnog suda izraženim u odluci I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda, u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo na osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi sticanja bez osnova u ovoj pravnoj stvari, podneta je 22.02.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na tužilju AA, a prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost tužiljinog novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 153. stav 1. istog zakona, jer odgovor na reviziju nije bio neophodan.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić