Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4362/2019
18.12.2019. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Olenik, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije i Republički hidrometeorološki zavod, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7209/18 od 15.05.2019. godine, u sednici od 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7209/18 od 15.05.2019. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7209/18 od 15.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 4073/18 od 27.06.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu, isplati iznos od 867.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.06.2018. godine, pa do konačne isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 111.196,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7209/18 od 15.05.2019. godine, odbijena je žalba tužene potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava predlažući da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Ovo iz razloga što odluka nižestepenih sudova u pogledu postojanja odgovornosti i tužene Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektora za vanredne situacije za naknadu štete u konkretnom slučaju, ne odstupa od stava Vrhovnog kasacionog suda zauzetog prilikom odlučivanja u predmetima sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, iz kog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.