Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Gavrilović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2209/19 od 10.12.2019. godine, u sednici održanoj 18.06.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2209/19 od 10.12.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2209/19 od 10.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 310/19 od 09.09.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Osnovnog suda u Vršcu za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji po osnovu sticanja bez osnova, isplati pojedinačno navedene mesečne iznose navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2209/19 od 10.12.2019. godine, navedena prvostepena presuda u ožalbenom delu je potvrđena u prvom stavu izreke kojim je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti Osnovnog suda u Vršcu istaknut od strane tuženog, dok je u stavu drugom izreke prvostepena presuda preinačena i zahtev tužilje za isplatu dosuđenog iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom je odbijen kao neosnovan, a tužilja obavezana na naknadu troškova parničnog i žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluke Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa ustavom ili zakonom.

Osim toga, Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavno pravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanja odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP u kome nije dozvoljena revizija po članu 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni člana 403. stav 2.tačka 2. ZPP prema kojoj je revizija uvek dozvoljena kad drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić