Protiv presude donesene u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešene primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioi sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede, iz kojih se razloga saglasno članu 407. istog Zakona revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je rešenjem tuženog od 27.04.2010. godine, otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena kod tuženog koji su doveli do smanjenja obima posla. Tuženi je u postupku sprovođenja Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave i javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, doneo nov Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim je između ostalog smanjen broj izvšilaca sa deset na tri, na radnom mestu na kom je tužilja bila raspoređena. Odlukom direktora od 25.12.2009. godine, pokrenut je postupak provere kvaliteta rada zaposlenih, radi utvrđivanja da li zaposleni ostvaruju rezulate rada, odnosno da li imaju potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima rade. Članom 11. stav 6. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, predviđeno je da u postupku utvrđivanja za kojim zaposlenim je prestala potreba u javnoj agenciji ili organizaciji, u obzir se uzimaju kao kriterijumi rezultati rada i imovno stanje u skladu sa primenom opštih propisa o radu. Na osnovu ocene neposrednog rukovodioca i rezultata Projekta procene potencijala ljudskih resursa kod tužene (koji je tuženi organizovao sa konsultantskom kućom „BB“), konačna ocena za tužilju je bila da ne obavlja svoj rad zadovoljavajuće. Imajući u vidu utvrđeno prvostepeni sud je zaključio da je tuženi u svemu postupio u skladu sa zakonom prilikom utvrđivanja broja viška zaposlenih i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave, ocenio da osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži važne činjenice o razlozima i oceni rezulatata rada, da tuženi do zaključenja rasprave nije predočio dokaze o ocenama rezultata rada drugih izvršilaca i stavio tužilju u konkurenciju sa istim, pa se ne vidi iz kojih razloga je baš tužilja proglašena tehnološkim viškom, kao i da li je u konkretnom slučaju bilo mesta primeni dopunskog kriterijuma (imovno stanje), u situaciji kada je više zaposlenih ocenjeno istom ocenom, te je poništio rešenje o otkazu ugovora o radu, kao nezakonito.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da rešenje o otkazu ugovora o radu mora da sadrži činjenice o oceni rezultata rada zaposlenog kome se otkazuje ugovor o radu, ali i drugih zaposlenih kako bi se izložili konkurenciji i po potrebi primenio i dopunski kriterijum i na taj način pravilno primenile odredbe člana 11. stav 6. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i člana 38-40 Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ broj 50/2008...8/2009), a što je u konkretnom slučaju, u postupku oglašavanja zaposlenih tehnološkim viškom kod tuženog, izostalo. S obzirom da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto na osnovu odluke o ocenjivanju koja je data protivno načinu utvrđivanja rezultata rada propisanih navedenim aktima, to znači da je pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa od strane poslodavca, nezakonito.

Suprotno navodima revizije, tužena u postupku sprovođenja programa rešavanja viška zaposlenih i prilikom ocenjivanja zaposlenih nije primenila kriterijume predviđene Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, ali ni kriterijume predviđene Opštim kolektivnim ugovorom.

Kod prethodno izloženog, bez uticaja su navodi revizije da je tužena u programu definisala kriterijume koji će se primeniti, te da je u rešenju navela da je tužilja ocenjena ocenom nezadovoljava, jer se ne vidi na osnovu kojih kriterijuma su tužilja i drugi zaposleni ocenjeni.

Kako je usvojen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, a imajući u vidu akcesorni karakter zahteva za naknadu štete na ime izgubljene zarade i naknade umesto vraćanja na rad, to je pravilna odluka drugostepenog suda i u ovom delu, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 191. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić