Istom presudom prema okrivljenom AA je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to tako što se od okrivljenog trajno oduzima jedna poluautomatska snajperska puška „...“, kalibra 7,9 h 57 mm, fabričkog broja ..., sa optičkim nišanom „...“, marke „...“, broj ..., sa nosačem broja ..., kao i pištolj marke „...“, kalibra 9 mm (fabričkog broja koji je mehanički uništen), a koji predmeti su privremeno oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Kruševac broj 73/14 od 20.09.2014. godine i po pravnosnažnosti odluke sa oduzetim predmetima će se postupiti u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Određeno je da troškove krivičnog postupka snose okrivljeni AA i BB, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 533/19 od 04.02.2020. godine delimično su usvojene žalbe okrivljenog BB i branilaca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Višeg suda u Kruševcu K.br.3/18 od 24.04.2019. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i okrivljenog BB zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koja krivična dela su oglašeni krivim prvostepenom presudom, osudio i to okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, a okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koju mu je zadržao kao pravilnu i odredio da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni BB stanuje u ... u ulici ..., bez primene mere elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što ako okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, a okrivljenog BB je istovremeno osudio i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalbe okrivljenog BB i branilaca okrivljenog AA, kao i u celosti žalba Višeg javnog tužioca u Kruševcu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Đorđe Bokšan, zbog povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Kruševcu K.br.3/18 od 24.04.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 533/19 od 04.02.2020. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog BB - advokat Mina Miljković, zbog povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Kruševcu K.br.3/18 od 24.04.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 533/19 od 04.02.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih AA i BB u podnetim zahtevima ističu da se pobijane pravnosnažne presude isključivo zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na zapisnicima o saslušanju saoptuženog VV pred ovlašćenim policijskim službenicima KU.30/15 od 10.02.2015. godine i pred javnim tužiocem KT.br.595/2015 od 14.12.2016. godine, odnosno na njegovim iskazima datim na tim zapisnicima, a bez kojih nezakonitih dokaza po stavu branilaca ne bi bila doneta osuđujuća presuda. Kao razlog zbog kojeg od strane suda nisu mogli biti pročitani navedeni zapisnici o saslušanju saoptuženog VV, prema kome je postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, branioci okrivljenih ističu da prilikom ispitivanja saoptuženog VV u policiji i pred javnim tužiocem nisu bili prisutni okrivljeni AA i BB, a ni njihovi branioci, zbog čega se odbrana protivila čitanju navedenih zapisnika o saslušanju saoptuženog VV na glavnom pretresu i insistirala da se on neposredno ispita na glavnom pretresu u prisustvu okrivljenih i njihovih branilaca.

Pored toga, branilac okrivljenog AA kao nezakonite dokaze na kojima je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu navodi i sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen između Višeg javnog tužioca u Kruševcu i okrivljenog VV SK.br.10/18 od 05.04.2018. godine i presudu Višeg suda u Kruševcu Spk.br.11/18 od 05.04.2018. godine donetu na osnovu ovog sporazuma o priznanju krivičnog dela. Kao razlog zbog kojeg sud nije mogao izvesti kao dokaz, odnosno pročitati navedeni sporazum o priznanju krivičnog dela i navedenu pravnosnažnu presudu Višeg suda u Kruševcu donetu na osnovu tog sporazuma, branilac okrivljenog ističe da ove isprave imaju dejstvo „inter partes“ i stoga se ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku u odnosu na druge okrivljene koji nisu zaključili takav sporazum, a protiv kojih se vodi postupak povodom istog događaja, konkretno nikako se ne mogu koristiti u odnosu na okrivljenog AA koji nije učestvovao u postupku donošenja navedenog sporazuma i presude koji se odnose isključivo na pravnosnažno osuđenog VV.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer odredba člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu, i bez saglasnosti stranaka, izvede dokaz i to putem vršenja uvida ili čitanja sadržine zapisnika o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom. Upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 20.03.2019. godine sa sadržinom zapisnika o iskazima saoptuženog VV koje je on dao pred ovlašćenim policijskim službenicima MUP-a RS DP UKP SBPOK dana 10.02.2015. godine pod brojem KU.30/15 i pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu dana 14.12.2016. godine pod brojem KT.br.595/2015 i to vršenjem uvida u navedene zapisnike i njihovim čitanjem, umesto neposrednog ispitivanja saoptuženog VV na glavnom pretresu, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP. Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branioci okrivljenih neosnovano ukazuju u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ističe da sud nije mogao zasnovati pobijane pravnosnažne presude na presudi Višeg suda u Kruševcu Spk.br.11/18 od 05.04.2018. godine, koja je doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela zaključenog između Višeg javnog tužioca u Kruševcu i okrivljenog VV. Ovo sa razloga jer je navedena presuda doneta u zakonitom postupku od strane nadležnog suda, a nakon ocene svih uslova iz člana 317. ZKP kojima se sud rukovodio prilikom donošenja navedene presude, pri čemu odredbe članova 405. i 406. ZKP omogućavaju sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem vršenja uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka, odnosno zapisnika o iskazima. Upoznavanjem sa sadržinom napred navedene pravnosnažne presude, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno navedenim procesnim odredbama, te je izveo dozvoljen dokaz upoznavanjem na glavnom pretresu sa sadržinom isprave - pravnosnažne presude donete protiv drugog okrivljenog na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama ZKP presuda može zasnivati, te da stoga ni u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, kako iz pobijanih presuda, kao i iz spisa predmeta proizilazi da, iako je prvostepeni sud u konkretnom slučaju u toku dokaznog postupka izvršio uvid u sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen između Višeg javnog tužioca u Kruševcu i okrivljenog VV SK.br.10/18 od 05.04.2018. godine, na tom dokazu nije zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, već je pravnosnažna presuda zasnovana na iskazima saoptuženog VV koje je on dao pred ovlašćenim policijskim službenicima MUP-a RS DP UKP SBPOK dana 10.02.2015. godine na zapisniku pod brojem KU.30/15 i pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu dana 14.12.2016. godine na zapisniku pod brojem KT.br.595/2015, a koji dokazi i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, a pored toga pravnosnažna presuda je zasnovana i na pisanim dokazima koji se nalaze u spisima predmeta, tako da su i u ovom delu neosnovani navodi branioca okrivljenog AA.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su u ostalom delu odbačeni.

Naime, branioci okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja istih, navode povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, isticanjem da je okrivljenima povređeno pravo na odbranu, obzirom da im je uskraćena mogućnost da se izjasne o svim činjenicama i dokazima koji ih terete, da iznose činjenice i dokaze u svoju korist, te da ispituju svedoke optužbe i da zahtevaju da se pod istim uslovima kao svedoci optužbe u njihovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane. Pored toga, branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu ističe i da je sud radi pravilnog i potpunog razjašnjenja činjeničnog stanja trebalo da odredi DNK-a veštačenje na predmetnom oružju, a ne da odbije ovaj dokazni predlog odbrane, kao i da osim iskaza saokrivljenog VV nema nijednog drugog dokaza koji ukazuje da je okrivljeni BB izvršio predmetno krivično delo, obzirom da svi ostali izvedeni dokazi potvrđuju odbranu okrivljenog koji je negirao izvršenje krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobijaju zbog povrede odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, a branilac okrivljenog BB i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahteve branilaca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu odredaba člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je sud odbijanjem dokaznog predloga odbrane za neposredno ispitivanje VV u svojstvu svedoka na glavnom pretresu prekršio pravo okrivljenog da testira dokaze optužbe, odnosno da neposredno postavlja pitanja ovom svedoku i da se pred sudom suočava sa njim. Branilac okrivljenog BB u zahtevu ukazuje i na povredu odredaba člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, a koje između ostalog podrazumeva i njegovo pravo da od suda dobije obrazloženu odluku.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahteve nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nemaju propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahteve odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Bokšana i branioca okrivljenog BB - advokata Mine Miljković, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve branilaca okrivljenih u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu zahteve odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić