Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Gzz1 6/2020
16.07.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Lazarević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tužilja izjavljenom protiv presude Osnovnog suda u Šapcu P 98/10 od 01.03.2011. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1472/12 od 08.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 16.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužilja izjavljen protiv presude Osnovnog suda u Šapcu P 98/10 od 01.03.2011. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1472/12 od 08.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 98/10 od 01.03.2011. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je prigovor zastarelosti potraživanja. U stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se obaveže tuženi da im na ime sticanja bez osnova, inflatorne štete i duga zbog kašnjenja u izvršenju i nepotpunog izvršenja obaveza prema pravnom prethodniku tužilja pok. GG bivšem iz ..., po pravnosnažnoj izvršnoj presudi Opštinskog suda u Šapcu P 1393/99 od 26.10.2000. godine isplati iznos od 246.405,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.10.2000. godine do isplate. U stavu trećem izreke, odbačena je tužba u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da tužiljama na ime parničnih troškova dosuđenih rešenjem Opštinskog suda u Šapcu P 1393/99 od 26.10.2000. godine njihovom pravnom prethodniku pok. GG biv. iz ... isplati taksativno navedene iznose sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom. U stavu četvrtom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se obaveže tuženi da po istom osnovu kao iz stava drugog izreke isplati tužiljama iznos od 8.213,50 DM sa opredeljenom zateznom kamatom. U stavu petom izreke, obavezane su tužilje da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 78.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1472/12 od 08.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Šapcu P 98/10 od 01.03.2011. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.

Po prijemu obaveštenja od Republičkog javnog tužioca Gt-I-9/15 od 12.02.2015. godine u kojem se navodi da RJT neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, tužilje su podnele ovaj vanredni pravni lek, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti tužilja u smislu člana 421. u vezi člana 401. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljen.

Prema članu 417. Zakona o parničnom postupku, javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. tog zakona – ako je protivno odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku). Članom 418. istog zakona propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u propisanim rokovima da to može učiniti stranka iz istog zakonskog razloga.

Član 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđa da sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koje su stranke stavile u postupku. Stavom 2. istog člana propisano je da stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka, mogu se odreći tih zahteva, priznati zahteve protivnika i poravnati se, dok je stavom 3. istog člana propisano da sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Iz citiranih odredaba zakona proizlazi da je podnošenje ovog pravnog leka propisano na restriktivan način i to samo ukoliko je sud dozvolio (uvažio) raspolaganje stranaka protivno članu 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku.