Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio, reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava jedan ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 45/2010, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 st 603/2018 od 19.03.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilac revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ova, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za primenu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 14.08.2018. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, a podneskom od 21.01.2019. godine, tužba je preinačena povećanjem postojećeg zahteva na iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić