Protiv navedene drugostepene presude tužioci su izjavili dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobijaju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužioci se pozivaju na razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, po odredbi člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao izjavljenu reviziju po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... i 18/2020 – u daljem tekstu ZPP) i našao da je revizija tužilaca osnovana, zato što je drugostepena presuda zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, što je posledica pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju kako je izloženo u drugostepenoj presudi, utvrđeno je da su tužioci bili zaposleni na neodređeno vreme u Železnici Srbije AD Beograd, tužilac AA od 04.02.2003. godine, do 01.09.2015. godine, tužilac BB od 05.02.2003. godine, tužilac VV od 03.02.2003. godine, tužilac GG od 13.09.2010. godine, tužilac DD od 13.09.2010. godine, tužilac ĐĐ od 05.02.2003. godine. Tuženi je zaposlenima isplaćivao naknadu za ishranu u toku rada i regres u nominalnom iznosu zaključno sa februarom 2002. godine. Prvostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio iznose neplaćene naknade tužiocima za ishranu i za regres za utuženi period, prema visini poslednje utvrđenog nominalnog iznosa naknade za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora koji je tuženi definisao Kolektivnim ugovorom („Službeni glasnik RS“ br. 37/95, 11/96, 54/97, 60/97, 33/98, 42/99 i 7/2000) prvostepeni sud je usvojio tužbene zahteve nalazeći da tuženi u toku postupka nije dostavio odluku o visini regresa i naknade za ishranu u toku rada iz čega je zaključio da tuženi takvu odluku nije ni doneo, koju mogućnost je imao po odredbama zakona od 01.01.2006. godine.

U razlozima prvostepene presude navedeno je da tuženi nije dostavio strukturu vrednosti jednog radnog sata, tako da nije bilo moguće utvrditi da li su vrednost jednog radnog sata uključene naknade za ishranu u toku rada i vrednosti 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora, niti da li su zaposlenima sa različitim koeficijentom isplaćivani isti iznosi naknade za ishranu u toku rada i vrednosti 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Zbog toga prvostepeni sud ne prihvata da su zaposlenima, pa i tužiocima, predmetni troškovi isplaćeni kroz visinu cene rada, s obzirom da tuženi nije mogao da se izjasni o njihovoj visini, niti je iznos naknade za regres i topli obrok iskazao u platnoj listi zaposlenih, pa i tužilaca, kako je to predviđeno Zakonom o radu.

Prema odredbi člana 55. Kolektivnog ugovora tuženog („Službeni glasnik RS“ br. 75/14 ... 4/15), osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa, koeficijenta po osnovu utvrđenom u Prilogu 1. Kolektivnog ugovora i prosečnog mesečnog fonda časova rada od 174 časa. Odredbom člana 57. stav 1. istog Kolektivnog ugovora određeno je da je u vrednosti jednog radnog časa uključena i mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora svedena na jedan radni čas. Na osnovu takvog normativnog rešenja drugostepeni sud, suprotno prvostepenom sudu, nalazi da proizilazi da je tuženi za utuženi period u skladu sa opštim aktom kod poslodavca tužiocima kroz vrednost radnog časa za obračun zarade obračunavao i isplaćivao i naknadu za ishranu i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, a da propust poslodavca da u obračunu zarade iskaže podatke po ovim osnovima ne vodi zaključku da iznosi po osnovu naknade troškova za ishranu i za regres tužiocima nisu isplaćeni.

Iz ovakvih razloga drugostepene odluke proizilazi da je odluka o tužbenom zahtevu doneta bez raspravljene i pouzdano utvrđene činjenice da li je, ili nije, tuženi tužiocima isplatio mesečne iznose naknade za ishranu u toku rada i 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Kad ta činjenica nije raspravljena ne može se primeniti materijalno pravo i doneti pravilna odluka o tužbenim zahtevima.

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) predviđeno je u članu 118. pravo zaposlenog na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalih i za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Visina troškova za ishranu mora biti izražena u novcu i mora biti iskazana u obračunskoj listi za sve zaposlene. Kada konkretizacija navedenih prava zaposlenih nije izvršena, tako da se iz vrednosti radnog časa na osnovu koga se utvrđuje zarada zaposlenog ne može utvrditi koji iznos predstavlja pripadajuću naknadu troškova ishrane i regresa, i kada nije raspravljeno da li je u obračunu zarade poslodavac, tuženi isplatio zaposlenim tužiocima i naknadu troškova za ishranu i za regres i u kom iznosu, tada se ne može zaključiti da je tuženi obračunavao i isplaćivao naknadu za ishranu i za regres tužiocima u skladu sa opštim aktom poslodavca i navedenim odredbama Zakona o radu.

Posebno, pogrešna je primena materijalnog prava od strane drugostepenog suda kada zaključuje da zaposleni ne može s uspehom potraživati novčanu naknadu po predmetnim osnovima kada nema odgovarajućeg opšteg akta, u smislu konkretne regulative kolektivnim ugovorom ili posebnom odlukom kojom poslodavac utvrđuje visinu naknade, jer tada zaposlenom visina pripadajućeg prava na naknadu troškova predviđenog zakonom, može biti utvrđena prema odgovarajućem parametru, pa i onom sadržanom u ranijem kolektivnom ugovoru.

Kako je zbog pogrešne primene prava drugostepena presuda zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, jer drugostepeni sud ne prihvata utvrđenje prvostepenog suda, o isplati tužiocima naknade troškova za ishranu i za regres u predmetnom periodu, drugostepena odluka je ukinuta i predmet je vraćen tom sudu na ponovno suđenje, s obzirom da nema uslova za preinačenje pobijane presude, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovnom suđenju biće doneta odluka o troškovima celog postupka, shodno odredbi člana 165. stav 3. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić