Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na član 404. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da razlozi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, imajući u vidu da nije odstupljeno od sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda u primeni člana 76. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U pobijanoj odluci izražen je pravni stav da ovom zakonskom odredbom nije određen fiksni iznos najniže penzije, već su dati parametri na osnovu kojih se isti utvrđuje, odnosno vanredno usklađuje ukoliko nastupe određene okolnosti predviđene zakonskim odredbama. Rešenjem direktora fonda o najnižem iznosu penzije od 01.01.2011. godine koje je doneto 26.01.2011. godine direktor tuženog je koristeći statutarna ovlašćenja, na osnovu citirane zakonske odredbe utvrdio iznos najniže penzije za kategorije za koje po zakonu to može učiniti, a to su korisnici u osiguranju zaposlenih i u osiguranju komunalnih delatnosti. Navedeno rešenje se ne odnosi na korisnike u osiguranju poljoprivrednika, gde zakon nije dao ovlašćenje tuženom da utvrdi drugačiji iznos najniže penzije za korisnike poljoprivrednike od nominalnog iznosa utvrđenog zakonom u visini od 9.000,00 dinara, zbog čega je odbijen zahtev tužioca za naknadu materijalne štete u vidu razlike između isplaćene penzije i pripadajuće penzije primenom osnovice od 11.447,81 dinar za traženi period, a što je u skladu sa praksom Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je sudu 06.03.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 105.757,86 dinara.

Zakonom o parničnom postupku, u članu 468. stav 1. propisano je da sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se radi o posebnom postupku u sporovima male vrednosti regulisanom članovima 467 – 479. ZPP, u kojima nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca u ovom sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti reviziji Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se ova odredba primenjuje samo kod primene opšteg režima dopuštenosti revizije, prema vrednosti spora, ali ne i u sporovima kada je posebnom odredbom ZPP-a ili posebnim zakonom određeno da revizija u toj vrsti spora nije dozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić