.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2425/2020
31.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 63/19 od 02.10.2019. godine, u sednici održanoj 31.08.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 63/19 od 02.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 63/19 od 02.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P rr 168/19 od 21.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati na ime novčanog obeštećenja (neimovinske štete) koje je tužiocu izazvano povredom prava na suđenje u razumnom roku iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, u preostalom delu od traženih 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS do dosuđenih 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do konačne isplate, tj. za iznos od 2.600 evra tužbeni zahtev tužioca je odbijen kao neosnovan.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž rr 63/19 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, a delimično odbijena, dok je žalba tužene usvojena kao osnovana i preinačena prvostepena presuda u pobijanom delimično usvajajućem obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari (stav 1. izreke) i u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari (stav 3. izreke), tako što je dosuđeni iznos od 400 evra povišen na iznos od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je u preostalom delu od traženih 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate za razliku od 2.100 evra sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate, zahtev tužioca odbijen kao neosnovan; u pobijanom obavezujućem delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav 2. izreke) tako što je dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 109.500,00 dinara snižen na iznos od 23.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate, a sa viškom zahteva za dosudu troškova parničnog postupka od traženih 154.415,00 dinara do dosuđenih 23.400,00 dinara, a za razliku od 129.015,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate, zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati 4.320,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka, dok je za razliku u iznosu od 10.080,00 dinara zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj isplati 12.000,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka o tužbenom zahtevu doneta je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Odluka o visini naknade u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, što znači da različita visina dosuđene naknade ne predstavlja neujednačenu sudsku praksu.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je 11.02.2019. godine.
Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom odlukom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
