U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Milovan Đurić, advokat iz …, protiv tuženih Republike Srbije koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu i JP „Srbija šume“ Novi Beograd, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4993/18 od 27.03.2019. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 4993/18 od 27.03.2019. godine, tako što se odbijaju kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Valjevu P 625/17 od 07.05.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 625/17 od 23.05. 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 625/17 od 07.05.2018. godine, stavom prvim izreke, ispravljenim rešenjem istog suda od 23.05.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je on isključivi vlasnik i držalac dela kat. parcele .. upisane u KO …, u površini od 0.27.00 ha u merama i granicama bliže opisanim ovim stavom prvim izreke, što su tuženi dužni pretrpeti i trpeti da tužilac na osnovu ove presude putem fizičke deobe izdvoji predmetni deo i izvrši upis promena u SKN Valjevo. Stavom drugim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu naknade troškove parničnog postupka i to prvotužena 55.350,00 dinara, a drugotužena 106.350,00 dinara. Presudom Apelacionog suda u Beogradu, stavom prvim izreke, preinačena je navedena ispravljena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, preinačeno je i rešenje o troškovima postupka pa je tužilac obavezan da tuženoj Republici Srbiji na ime naknade troškova postupka isplati 18.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao zakonski naslednik svog oca sada pok. BB, na osnovu ostavinskog rešenja Osnovnog suda u Valjevu O 807/13 od 15.03.2013. godine, oglašen za naslednika i vlasnika dela katastarske parcele br. .., šuma u površini od 0.27,00 ha, u KO ..., koji je to pravo stekao održajem, što je utvrđeno pravnosnažnom presudom zbog izostanka Opštinskog suda u Valjevu P 3023/71 od 22.11.1971. godine. Međutim, svoje pravo vlasništva nije mogao da sprovede upisom u javnu knjigu jer je ova katastarska parcela upisana kao pašnjak ukupne površine 0.40.50 ha i na terenu ne odgovara ni po veličini ni po položaju, delu parcele koju on drži i koristi dugo godina. Identifikacijom od strane sudskog veštaka geodetske struke na licu mesta zapisnički je utvrđeno da sporni deo zemljišta ne predstavlja deo kat. parcele br. .. već deo kat. parcele br. .. KO ..., u površini od 0.27,00 ha, u identifikovanim merama i granicama, koja je na terenu šuma, a upisana je u LN br. .. kao ostala prirodno neplodno zemljište u javnoj svojini prvotužene, a sa pravom korišćenja drugotuženog. Utvrđeno je da je svojevremeno rešenjem Komisije SO Valjevo za raspravljanje imovinskih odnosa, samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini Up br. .. od 30.10.1968. godine, odbijen je zahtev BB iz ..., da se dozvoli revizija pravnosnažnog rešenja te komisije od 28.12.1963. godine kojim mu je oduzeto samovlasno zauzeto zemljište kat. parcela br. .. u KO ..., po kulturi šuma u površini od 0.27,00 ha. Iz akta ovde drugotuženog - ŠG Boronja – Loznica od 22.12.2017. godine proizlazi da kat. parcela br. .. KO ... nije bila izuzeta iz državine ovog šumskog gazdinstva.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je sada pok. otac tužioca BB, preko svojih pravnih prethodnika i lično bio u dugogodišnjoj savesnoj državini predmetnog dela kat. parcele br. .. KO ... od pre 1910. godine, što je i konstatovano u navedenoj presudi zbog izostanka Opštinskog suda u Valjevu, sa pogrešnom oznakom podbroja parcele, a zapravo dela kat. parcele za koju je nalazom sudskog veštaka geodetske struke identifikovano da predstavlja deo kat. parcele br. .. u identičnoj površini od 0.27,00 ha, odnosno da nije reč o katastarskoj parceli br. .. koja je uneta u ostavinsku masu sada pok. BB jer je došlo do greške u podbrojevima ove parcele. Kako je tužilac zakonski naslednik svog sada pok. oca na osnovu pravnosnažnog ostavinskog rešenja po osnovu koga mu je pripalo pravo svojine na navedenoj kat. parceli za koju je pogrešno označeno da je kat. parcela .. a zapravo je reč o delu kat. parcele .. KO ..., prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključujući da tužilac kao pravni sledbenik savesnih držalaca dela navedene kat. parcele koja na terenu predstavlja šumu, nije mogao steći pravo vlasništva putem održaja na šumskom zemljištu jer do 06.04.1941. godine nije istekao potreban rok vremena od 43 godine 1 meseca i 18 dana prema paragrafu 91 Srpskog građanskog zakonika i prema odredbama Zakona o moratornom stanju iz 1920. godine. Cenio je to što je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SRJ“, br.29/96 od 26.06.1996. godine), brisan član 29. koji je predviđao zabranu sticanja prava svojine održajem na nepokretnostima u državnoj ili društvenoj svojini, ali je našao da isti ne može delovati retroaktivno. Pored toga, članom 17. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br.72/2011, sa izmenama), propisano je da se na stvarima iz člana 16. ovog zakona ne može steći pravo svojine održajem, niti se može zasnovati hipoteka ili neko drugo sredstvo stvarnog obezbeđenja, a predmetna parcela se nalazi u javnoj svojini i na terenu predstavlja šumu, smatrajući da se zbog toga na ovoj stvari u javnoj svojini ne može steći pravo svojine održajem.

Po stanovištu ovog suda, izloženo pravno stanovište drugostepenog suda se ne može prihvatiti u situaciji kada je identifikacijom na licu mesta utvrđeno da se navedeni deo sporne katastarske parcele u površini od 27 ari nalazi u dugogodišnjoj savesnoj državini tužioca i njegovog oca i da predstavlja deo kat. parcele .. KO ..., koja je u LN upisana kao ostalo prirodno neplodno zemljište. Naime, nesumnjivo je utvrđeno da su tužilac i njegov sada pok. otac bili savesni držaoci ovog dela navedene kat. parcele (za koju su greškom smatrali da predstavlja kat. parcelu ..). Kako je od donošenja citiranih novela Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa do podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari 24.06.2016. godine, proteklo 20 godina, to su se po nalaženju ovoga suda stekli uslovi za sticanje prava svojine na osnovu tzv. vanrednog održaja iz člana 28. stav 4. citiranog zakona.

Pored toga, iako predmetna kat. parcela u javnoj knjizi – LN br. .. KO ..., nije upisana kao šuma već kao ostalo prirodno neplodno zemljište, čak i da je reč o šumi (što predstavlja na terenu) ne bi postojao osnov za isključenje mogućnosti održaja na osnovu člana 17. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br.72/2011, sa izmenama) a na stvarima iz člana 16. ovog zakona jer šume i šumsko zemljište u smislu člana 10. stav 1. istog zakona predstavljaju dobra od opšteg interesa a ne dobra u opštoj upotrebi iz stava 2. istog člana na kojima se ne može steći pravo svojine održajem.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić