U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca „AA“ DOO iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Mile Petković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora unutrašnje kontrole policije, Uprava za poslove unutrašnje kontrole policije, Odsek Centar u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zaječaru, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6413/18 od 14.03.2019. godine, na sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6413/18 od 14.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zaječaru P 522/16 od 08.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca „AA“ DOO .., da se tužena obaveže da tužiocu, na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade, zbog nezakonito oduzetog teretnog motornog vozila marke „....“ ... ..., registarske oznake ... ...-..., namenjen za obuku kandidata za vozače „C“ kategorije isplati za tačno navedene auto dane u periodu od 02.03.2009. godine do 28.02.2018. godnine pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade zbog nezakonito oduzetog putničkog motornog vozila marke „...“ registarske oznake ...-...-... namenjen za obuku kandidata za vozače „B“ kategorije, na osnovu ugovora o zakupu od 10.06.2008. godine, isplati za tačno navedene auto dane u periodu od 04.03.2009. godine do 28.02.2018. godine, pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove postupka u iznosu od 185.000,00 dinara i to: „AA“ DOO iz ..., iznos od 120.250,00 dinara, a tužilac BB iz ..., iznos od 64.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 6413/18 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz član 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede iz stava 1. ovog člana učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, s obzirom da je drugostepeni sud utvrdio sve činjenice od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac BB bio je vlasnik i direktor „VV“ koje je promenilo naziv i pravnu formu u „AA“ DOO ... . Putničko vozilo marke „...“ reg. oznake ...-...-..., oduzeto je od tužioca AA 02.03.2009. godine, od strane organa tužene, jer u momentu oduzimanja nije bilo registrovano. Za ovo vozilo tužilac je sa auto školom „VV“, zaključio ugovor o zakupu 10.06.2008. godine kojim je vozilo ustupio auto školi radi obuke vozača. Od strane nadležnih organa uprave, 04.03.2009. godine oduzeto je i teretno motorno vozilo marke „...“ ... ... reg. oznaka ... ...-..., takođe namenjeno za obuku kandidata, koje je u trenutku oduzimanja bilo registrovano do 10.11.2009. godine, ali je nakon oduzimanja u upravnom postupku, konačnim rešenjem od 03.12.2009. godine poništena saobraćajna dozvola za ovo vozilo. Navedena vozila oduzeta su od strane organa tužene zbog osnovane sumnje da je tužilac BB učinio produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je protiv njega vođen krivični postupak pred Osnovnim sudom u Boru. U krivičnom postupku utvrđeno je da su brojevi motora i šasije na oduzetim vozilima falsifikovani i da karakteristike vozila ne odgovaraju onima iz saobraćajne dozvole, ali je tužilac BB oslobođen optužbi jer nije bilo dokaza da je on učinio krivično delo za koje je gonjen. Protiv tužioca pokrenut je i prekršajni postupak, zbog prekršaja iz člana 369. stav 1. tačka 3. u vezi člana 23. Carinskog zakona, koji je rešenjima Prekršajnog suda od 02.08.2012. godine i 18.09.2012. godine obustavljen i predloženo vraćanje privremeno oduzetog teretnog vozila i putničkog vozila (za koje su pripadnici Sektora unutrašnje kontrole predali ključeve i saobraćajnu dozvolu OJT u Boru) koja su prosleđena Carinarnici Kladovo na nadležnost. Oduzeta vozila nisu vraćena ni nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka P 53/14 u kome je obavezana tužena na povraćaj istih, kao i nakon pokretanja izvršnog postupka. Veštačenjem je utvrđena visina očekivanih prihoda u utuženom periodu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilaca nalazeći da na strani tužene ne postoji odgovornost niti protivpravno ponašanje, jer je tužena u svemu postupala u skladu sa odredbom člana 82. i člana 242. stav 3. ZKP, te da u radu organa tužene nema prekoračenja u obavljanju dužnosti tj. protivpravnosti u postupanju čime je isključena njena odgovornost za eventualnu štetu.

Po shvatanju ovog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev zaključujući da ne postoji odgovornost tužene za nastalu štetu tužiocima u smislu člana 172. stav 1. ZOO.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa sa vršenjem svojih funkcija. Za odgovornost pravnog lica po ovom osnovu potrebno je da je šteta nastala zbog nezakonitog ili nepravilnog rada njegovih organa. Nezakonit rad se manifestuje kao postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu ili propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni, ili kao radnja protivna običajima ili pravilima norme, dok se kao nepravilan rad smatra preduzimanje onih radnji koje nisu u skladu sa sa opštim normama u vršenju službe, odnosno delatnosti, a kojima je građanima, odnosno pravnim licima pričinjena šteta.

Suprotno revizijskim navodima, pravilan je zaključak nižestepenih sudova, da činjenica da su sporna vozila tužiocu oduzeta od strane organa tužene, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo za koje je u krivičnom postupku oslobođen optužbi, nije dovoljan razlog za utvrđenje odgovornosti tužene, kada se ima u vidu da se radi o vozilima za koja je u toku krivičnog postupka utvrđeno da su im brojevi motora i šasije falsifikovani i da tehničke karakteristike vozila ne odgovaraju onima iz saobraćajne dozvole, zbog čega se radi o postupanju organa u skladu sa zakonom. Tužilac nije u toku postupka dokazao da je u postupanju organa tužene prilikom oduzimanja vozila bilo, niti u čemu se sastoji, nezakonito i protivpravno postupanje organa tužene, koje bi bilo u uzročno-posledičnoj vezi sa nastalom štetom za tužioca. Činjenica da je krivični postupak protiv tužioca BB okončan oslobađajućom presudom sama po sebi ne daje pravo oštećenom da ostvari naknadu materijalne štete, ako u radnjama organa tužene nema nezakonitog i protivpravnog postupanja, kao što je ovde slučaj, a posebno imajući u vidu okolnost da tužioci tužbom potražuju štetu po osnovu izgubljene dobiti. Oduzimanjem vozila tužiocima nije bila uskraćena mogućnost sticanja zarade od njihove upotrebe, jer tužioci ovim vozilima nisu mogli da obavljaju nikakvu delatnost, ni obuku kandidata u auto školi, pa samim tim i da ostvaruju prihode, zbog toga što takva vozila nisu ni mogla biti registrovana, niti su mogla da učestvuju u saobraćaju, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. S obzirom na izneto neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane Apelacionog suda, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati, shodno članu 414. stav 2. ZPP, a navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić