Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3144/18 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 489/17 od 01.06.2018. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 489/17 od 01.06.2018. godine u stavu drugom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB da tužiocu na ime nematerijalne štete isplati: iznos od 41.600,00 dinara ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime pretrpljenog straha iznos od 68.000,00 dinara, što ukupno iznosi 109.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude i obavezan je tuženi BB da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 142.344,00 dinara, a iznad dosuđenog iznosa odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka pred prvostepenim sudom. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom A.D. „Industrija skroba Jabuka“ i BB na ime troškova postupka po žalbi, solidarno isplati iznos od 18.000,00 dinara, a odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova postupka po žalbi iznad dosuđenog iznosa. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB na ime troškova nastalih u postupku po žalbi, isplati iznos od 23.922,00 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na tuženog A.D. „Industrija skroba Jabuka“, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1. i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 16.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 220.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 120,1681 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.830,76 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), a da vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić