Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. VV bivši iz ..., podneo je 17.12.2014. godine molbu Osnovnom sudu u Bečeju radi sačinjavanja testamenta i to da sud izađe na teren s obzirom da nije u mogućnosti da se kreće. Postupajući po njegovoj molbi sudija je 18.12.2014. godine izašao na adresu stanovanja i o tome sačinio zapisnik. Na zapisniku su konstatovani identifikacioni podaci za predlagača, da je predlagač izjavio „Ja VV iz ... pri čistom i zdravom razumu ni od koga nagovaran niti prisiljen na osnovu svoje slobodno izražene volje za svog života raspolažem svojom imovinom...“ koju je potom opisao, a naveo je i da tu imovinu ostavlja BB iz ..., s tim što je naglasio da je to njegovo zaveštanje, njegova poslednja volja koju želi da svi poštuju nakon njegove smrti. Pri davanju te izjave u kući zaveštaoca bili su prisutni, pored sudije i dva svedoka kao i zapisničar. Postupajući sudija je konstatovao da je zaveštalac izjavio nakon što mu je zaveštanje pročitano i objavljeno da ovo zaveštanje odgovara njegovoj poslednjoj volji, te ga svojeručno potpisuje. Nakon toga, na zapisniku je navedeno: „zaveštalac VV“, da se ispod toga nalazi potpis zaveštaoca, a ispod potpisa zaveštaoca potpisi dva svedoka, a zatim je postupajući sudija naveo: potvrđuje da je zaveštalac izjavio svoje zaveštanje i svojeručno ga predamnom potpisao i pred svedocima, a isto je sačinjeno u četiri istovrsna primerka. Zapisnik je potpisan od strane sudije. Zaveštalac je u momentu sačinjavanja sudskog zaveštanja umeo da čita i mogao je da pročita zaveštanje. Iza pok. VV vođen je ostavinski postupak kod Osnovnog suda u Bečeju u predmetu O 1295/16 gde je doneto rešenje od 11.09.2017. godine kojim je postupak rasprave zaostavštine prekinut, a njegova zakonska naslednica BB upućena na parnicu da pokrene postupak radi poništaja sudskog zaveštanja pri čemu je pokojni VV bio rođeni brat tužilje, udovac i nije imao svoje dece.

U ovoj parnici tužilja traži da se utvrdi da je navedeno zaveštanje ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo, a na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev našavši da zaveštanje nije sačinjeno u formi koja je propisana zakonom. Međutim, drugostepeni sud prihvata stav prvostepenog suda da zaveštanje nije sačinjeno u formi sudskog zaveštanja, kako je navedeno, ali drugostepeni sud smatra da se to zaveštanje u svemu može upodobiti zaveštanju pred svedocima, te da mu se upravo i mora priznati punovažnost kao tog zaveštanja zbog čega je tužbeni zahtev neosnovan, te je prvostepena presuda preinačena i zahtev odbijen kao neosnovan.

Zaključci drugostepenog suda se ne mogu prihvatiti kao pravilni jer su rezultat pogrešne primene materijalnog prava.

Zakon o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'' br. 46/95 i 101/2003) u članu 83. propisuje da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Na taj način zakon propisuje da je zaveštanje strogo formalni akt. Pored ostalih vidova zaveštanja zakon poznaje pismeno zaveštanje pred svedocima po članu 85. i sudsko zaveštanje i to u situaciji ako je zaveštalac u stanju da ga pročita – član 87. i u situaciji ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita – član 88.

U konkretnom slučaju predmet ocene u ovoj parnici je punovažnost sudskog zaveštanja u situaciji kada je zaveštalac u stanju da ga pročita. Po članu 87. zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet, a pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Dakle bitni elementi ovog zaveštanja su da zaveštalac mora da bude u stanju da ga pročita, da zaveštanje po kazivanju zaveštaoca sačinjava sudija, a kad se takvo zaveštanje od strane zaveštaoca pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje tu činjenicu. U konkretnom slučaju zaveštalac nije pročitao zaveštanje, već je to uradio sudija na koji način proizilazi da se ne može raditi o sudskom zaveštanju iz člana 87. Zakona. Za zaveštanje po članu 88. koje se sačinjava u situaciji kada zaveštalac nije u stanju da ga pročita nije ispunjen prethodni uslov odnosno da zaveštalac nije u stanju da ga pročita. Sve napred navedeno, nesumnjivo dokazuje da se u konkretnom slučaju ne može raditi o punovažnom sudskom zaveštanju koje je predmet pobijanja u ovoj parnici. Zaveštanje nije ugovor, pa se ne može prihvatiti stav drugostepenog suda o tzv. konvalidaciji, a što je drugostepeni sud praktično primenio u svojoj odluci, smatrajući da navedeno zaveštanje ispunjava uslove zaveštanja pred svedocima. Revizija osnovano navodi da čak ni to zaveštanje u konkretnom slučaju ne bi bilo formalno sačinjeno u skladu sa zakonom jer njega sačinjava zaveštalac koji zna da čita i piše pred svedocima, a ne sačinjava ga sudija kao što je to urađeno u konkretnom slučaju. Sve napred navedeno dokazuje da se u konkretnom slučaju radi o zaveštanju koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom, te da je otuda osnovano prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev sve shodno odredbi člana 168. Zakona o nasleđivanju.

Kako je drugostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, to je preinačena drugostepena presuda, tako što je žalba kao neosnovana odbijena i potvrđena prvostepena presuda, a sva na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Podnosiocu revizije su priznati stvarni i nužni troškovi u visini naknade po AT za pisanje revizije od 18.000,00 dinara na osnovu člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić