Istom presudom, pored ostalih, obavezani su okrivljeni AA i BB da solidarno plate troškove krivičnog postupka sudu, u iznosu od 24.600,00 dinara, a na ime paušala iznos od po 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 620/20 od 16.09.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Nišu, branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Milan Maksimović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvažavanjem podnetog zahteva, u celosti preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine u odnosu na okrivljenog AA i predmet vrati na ponovni postupak i odluku nadležnom prvostepenom sudu.

- branilac okrivljenog BB, advokat Filip Domazet, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvažavanjem podnetog zahteva, u celosti preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine u odnosu na okrivljenog BB i predmet vrati na ponovni postupak i odluku nadležnom prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, su neosnovani.

Oba branioca kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Naime, prema navodima podnetih zahteva pobijane presude zasnovane su na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, pri čemu kao nezakonit dokaz branioci označavaju iskaz koji je okrivljeni VV dao pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nišu na zapisniku Ki 2430/12 od 05.10.2012. godine, ističući da je isti u celosti morao biti izdvojen iz spisa predmeta, obzirom da je u jednom delu dat bez prisustva branioca i bez prethodno obavljenog poverljivog razgovora okrivljenog sa braniocem.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih neosnovano ukazuje.

Naime, na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branioci okrivljenih ukazivali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, je u svojoj presudi Kž1 broj 620/20 od 16.09.2020. godine na strani 4. stav 1. izneo jasne razloge zbog čega prihvata kao pravilan stav prvostepenog suda da je deo odbrane okrivljenog VV koja je data na zapisniku o saslušanju osumnjičenog dana 05.10.2012. godine, do trenutka pristupa branioca, izuzeta po primedbi branioca, jer se na njoj ne može zasnivati presuda, dok navedeni zapisnik u delu u kome je ovaj okrivljeni, izneo svoju odbranu, u prisustvu branioca, predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnovati sudska odluka, odnosno razloge koje je prvostepeni sud o tome izneo na strani 14. i 15. obrazloženja svoje presude. Kako ove razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao jasne i dovoljne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje, a navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenjuje neosnovanim.

U vezi sa istom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe se, takođe, da se na predmetnom zapisniku o saslušanju osumnjičenog ne može zasnivati presuda i iz razloga što okrivljenom nije omogućen poverljiv razgovor sa braniocem pre saslušanja.

Naime, stoji činjenica da okrivljeni VV, koji nije imao branioca od početka saslušanja, sa istim nakon što je pristupio na saslušanje nije imao poverljiv razgovor. Međutim, izloženi navodi zahteva su neosnovani, budući da, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, navedena okolnost - pri činjenici da je iz spisa predmeta vidljivo da je okrivljeni VV, prilikom saslušanja pred istražnim sudijom u svojstvu osumnjičenog, dana 05.10.2012. godine, poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, te da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na pojedina pitanja, ne čini taj dokaz odnosno njegov iskaz nezakonitim, niti su na taj način povređena prava okrivljenog na odbranu, posebno imajući u vidu da prema odredbama članova 69. stav 1. tačka 2) i 71. tačka 1) ZKP, koji je važio u vreme preduzete radnje, uhapšeni i branilac imaju pravo, ali ne i obavezu da pre prvog saslušanja obave poverljiv razgovor, pa samim tim ni pouka o pravu na poverljiv razgovor, kao ni konstatacija u vezi takve pouke na zapisniku, u konkretnom slučaju, nisu ni bili obavezni i ne čine njegov sastavni deo.

Ostalim navodima podnetih zahteva, oba branioca osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza, posebno iskaza svedoka i listinga telefonskih poziva i polemišu sa analizom DNK tragova, čime zapravo ukazuju na povredu člana 440. ZKP, te nadalje ističu i povredu načela „in dubio pro reo“ iz člana 16. stav 5. ZKP, što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić