.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2745/2019
24.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, čiji je zastupnik Gradsko javno pravobranilaštvo iz Leskovca, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4020/17 od 21.09.2017. godine, na sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4020/17 od 21.09.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4020/17 od 21.09.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Leskovcu, presudom P 2397/16 od 22.05.2017. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da tužilac ima pravo trajnog korišćenja na kp.br. .. i kp.br. .. u KO ..., u udelu od 1/16 idealnih delova kao i da se naloži RGZ SKN ... da izvrši uknjižbu utvrđenog prava trajnog korišćenja u udelu od 1/16 idealnih delova na ime tužioca (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 105.000,00 dinara (stav drugi izreke).
Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž 4020/17 od 21.09.2017. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P 2397/16 od 22.05.2017. godine (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove odgovora na žalbu (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji je ukazao na presude Vrhovnog suda Srbije Rev 3230/97 i Rev 3321/09.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US i 55/14) ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi, da je utvrđeno da je parcela kp.br. .. na kojoj se nalazi zgrada u kojoj je tužilac otkupio stan površine 378 m2 i na kojoj mu je preneto pravo trajnog korišćenja ugovorom o otkupu stana, pre zaključenja tog ugovora, dobila novi broj kp.br. .. i upisana u PL .. na ime DS - korisnik JP za stambene usluge Leskovac, odnosno javna svojina Grada Leskovca. Međutim, kako se tužbeni zahtev tužioca ne odnosi na ovu parcelu, već na kp.br. .. i kp.br. .., koje su nastale od ranije kp.br. .., na kojoj parceli prodavac po ugovoru o kupoprodaji iz 1992. godine nije imao pravo korišćenja, da je pravilan zaključak da u vreme zaključenja tog ugovora to pravo nije ni mogao preneti tužiocu kao kupcu.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Dakle, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužioca iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 25.07.2013. godine. U uvodu prvostepene i drugostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
