Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 58/20 od 03.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu Prr 14/19 od 10.12.2019. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena na isplatu naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 580.658,02 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 25.07.2019. godine kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, u iznosu od 102.824,37 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavni dug do dana otvaranja stečajnog postupka i iznosu od 14.292,80 dinara na ime troškova parničnog postupka, kao i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu Prr 14/19 od 10.12.2019. godine u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da na dosuđeni iznos naknade imovinske štete od 580.658,02 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 16.09.2010. godine do 25.07.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je prenačena prvostepena presuda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac se u reviziji nije izričito pozvao na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (ZPP). Međutim, iz navoda revizije da je presudom Gžrr 1/2019 od 21.02.2019. godine (priloženom uz tužbu) isti drugostepeni sud drugačije odlučio u istovetnom činjenično-pravnom sporu, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je revizija izjavljena i u smislu te odredbe.

Podnetom tužbom tužilac je, na osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, tražio naknadu imovinske štete nastale povredom na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja DP „BB“ iz ..., utvrđenog pravnosnažnim rešenjem stečajnog suda R4 st 9/19 od 04.02.2019. godine. Visina tražene naknade imovinske štete odgovara visini tužiočevog potraživanja utvrđenog zaključkom stečajnog suda St 53/10 od 16.09.2010. godine na ime glavnog duga, zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka (16.09.2010. godine) i troškova parničnog postupka (iz parnice u kojoj je tužiocu dosuđeno novčano potraživanje iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom). Tužilac u ovom sporu potražuje naknadu materijalne štete i u visini zakonske zatezne kamate na iznos utvrđenog potraživanja - glavnog duga, počev od dana otvaranja stečajnog postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, bez obzira na postojanje presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 1/2019 od 21.02.2019. godine, u ovom sporu nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju ujednačavanja sudske prakse. Tužilac ima pravo na naknadu materijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što mu je i dosuđeno. Međutim, njemu ne pripada pravo na zateznu kamatu na iznos glavnog potraživanja od dana otvaranja postupka stečaja, jer je članom 85. stav 1. Zakona o stečaju propisano da obračun ugovornih i zateznih kamata na neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku prestaje danom otvaranja tog postupka, pa tužilac zato traženu štetu u visini zatezne kamate ne bi mogao naplatiti ni u postupku stečaja da je okončan u razumnom roku.

Shodno izloženom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni po članu 403. stav 3. ZPP.

Prema članu 28. stav 1. i 2. ZPP, ako je za pravo na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Revizijom tužioca se drugostepena presuda pobija u delu kojim je preinačena presuda prvostepenog suda u pogledu odluke o zateznoj kamati na dosuđenu naknadu imovinske štete od 580.658,02 dinara počev od 16.09.2010. godine do 25.07.2019. godine. Odluka o zateznoj kamati je odluka o sporednom potraživanju i shodno članu 28. stav 2. ZPP ne uzima se u obzir prilikom određivanja vrednosti predmeta spora merodavne za dozoljenost revizije. U slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prostepenu presudu u pogledu odluke o kamati, a revizijom se ne pobija i odluka o glavnom dugu, ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić