Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženu da joj uplati doprinose. Odlučujući o troškovima postupka, nižestepeni sudovi su cenili da je tužilja u sporu uspela delimično i da su doprinosi za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje sadržani u novčanoj naknadi, te da je tužilja ove troškove mogla potraživati u postupku u kome je potraživala i novčanu naknadu. S obzirom na to da troškovi postupka prevazilaze visinu tužbenog zahteva i po oceni nižestepenih sudova nisu bili potrebni, odlučili su da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Na pravilno utvrđeno činjenično stanje, nepravilno su primenjena pravila troškova postupka.

Pravičnost je vrhunski kriterijum (i ideja) i prožima celokupno pravo. A u presuđenju može da se primeni kada zakon upućuje na njegovu primenu ili izuzetno kada se radi o pravnoj praznini.

U konkretnom slučaju pravne praznine nema, pa se u imovinskopravnim sporovima odluka o troškovima ne donosi po osnovu pravičnosti. Samo u porodičnim odnosima sud vodi računa o „razlozima pravičnosti“ prilikom odlučivanja o troškovima (član 207. Porodičnog zakona), što ovde nije slučaj jer se radi o imovinskom sporu, a ne porodičnom.

Po pravilu stranka koja izgubi spor dužna je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove. Ona ima pravo da joj se naknade nužni i potrebni troškovi da bi se postigla zaštita, pri čemu sud ceni sve okolnosti (član 154. ZPP).

U ovom slučaju tužena je izgubila spor i pravilno je od strane prvostepenog suda obavezana da protivnoj stranci naknadi troškove. U toku postupka tužena nije isticala da tužilac ima kod istog suda više parnica sa istovrsnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Jedino u tom slučaju bi prvostepeni sud bio ovlašćen da eventualno i pored uspeha u tekućoj parnici odbije zahtev za naknadu troškova, jer tužilac bi u slučaju takozvanog „cepanja potraživanja“ zloupotrebljavao pravo i postupao suprotno načelu savesnosti, poštenja iz člana 9. ZPP u vezi člana 12. ZOO. Ako su parnične stranke bile u ugovornom odnosu na osnovu ugovora o delu (angažovanje tužioca kao veštaka), načelo savesnosti i poštenja se primenjuje od momenta stupanja stranaka u pregovore pa sve do prestanka ugovora (član 12. ZOO). U ugovornim odnosima ona podrazumeva iskreno i lojalno postupanje i manje obzira prema interesima druge strane. Pravni odnos između ugovornih, a ovde parničnih stranaka ne prestaje ispunjenjem obaveze (isplata glavnice) pa se i na zaštitu subjektivnih prava u sudskom postupku primenjuje načelo savesnosti i poštenja i zabrane zloupotrebe prava. To načelo se mora poštovati sve do definitivnog razrešenja spornih odnosa, jer strukturu subjektivnog prava ne sačinjava samo ovlašćenje već i zahtev za sudsku zaštitu sa kojim čini celinu. To dalje podrazumeva da se od svake ugovorne strane i u prinudnoj realizaciji spornog potraživanja zahteva savesno postupanje i smanjenje troškova druge strane.

Nesavesno postupa ona stranka ako iz istog činjeničnog stanja i po istom pravnom osnovu potraživanje razdvaja na više delova i time drugoj stranci svesno prouzrokuje nerazumno visoke troškove. Ali kao što je istaknuto, tužena nije istakla prigovor da tužilac vodi više sporova radi naplate zatezne kamate zbog docnje u isplati nagrade za veštačenje (glavnica) i da postupa nesavesno, odnosno vrši zloupotrebu prava, pa odbijanje zahteva za naknadu troškova ili eventualno smanjenje iz istaknutih razloga u ovoj parnici nije moguće.

Zbog toga su tužilji dosuđeni troškovi postupka na ime sastava tužbe u visini od 6.000,00 dinara, na ime zastupanja od strane advokata na dva održana ročišta iznos od 15.000,00 dinara i na ime takse na tužbu i odluku iznos od po 1.900,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u visini od 19.600,00 dinara, koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 121/12), kao i troškove sudskih taksi na reviziju i odluku po reviziji u iznosu od po 3.800,00 dinara prema Tarifnom broju 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ 28/94 ... 106/15).

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić