U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., ... ... broj ..., čiji je punomoćnik Sreten Đorđević advokat iz .., protiv tuženog Saobraćajnog preduzeća „Lasta“ a.d. Beograd – profitna organizacija „Lasta“ Valjevo iz Valjeva, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1814/2019 od 05.02.2020. godine, u sednici održanoj dana 21.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1814/2019 od 05.02.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 broj 265/16 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 26.09.2016. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1814/2019 od 05.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena delimična presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 broj 265/16 od 25.03.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog koje se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu, u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ..., rešenjem direktora tuženog broj ... od 26.09.2016. godne otkazan je Ugovor o radu broj ...-... od 27.04.2015. godine, sa obrazloženjem da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 19. tačka 1., 11., 13. i 28. i člana 20. tačka 3., 4., 5., 6. Ugovora o radu broj ...-... od 27.04.2015. godine. Donošenju ovog rešenja prethodilo je upozorenje tužiocu broj ... od 08.07.2016. godine, na koje se tužilac izjasnio podneskom ... od 22.07.2015. godine. Takođe je utvrđeno da je tužilac kritičnom prilikom dana 06.07.2016. godine bio u stanju uzrujanosti, uzbuđenja i uznemirenosti do nivoa razdraženosti, te da su mu afekat i volja bili u umanjenoj meri, da su mogli uticati na njegovu sposobnost shvatanja i kontrole ponašanja, te da je prema nalazu i mišljenju veštaka reakcija tužioca u vezi spornog događaja u potpunosti bila logična i realna jer je imao saznanje da se gasi njegovo radno mesto, te da je sposobnost tužioca da shvati značaj svog potupanja i dela bila bitno smanjena.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca i obavezali ga da tužioca vrati na rad, dajući za svoju odluku i razloge koje privata Vrhovni kasacioni sud.

Naime, pretpostavka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline je postojanje krivice. Ona predstavlja psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama. Samo zaposleni koji može da shvati značaj svojih dela i postupaka, odgovara za postojanje odgovornosti za povrede radne dužnosti i obaveza. Normativni osnov za ovakav zaključak sadržan je u odredbi člana 15. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 ... 75/14) koja propisuje da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja svoje poverene radne dužnosti i obaveze, a to ne može da učini zaposleni u stanju bitno smanjene uračunljivosti, jer nema mogućnost da shvati značaj svojih dela i upravlja svojim postupcima. Upravo, u ovom slučaju kritičnom prilikom kada je direktor saopštio tužiocu da će biti tehnološki višak, tužilac je došao u stanje uzrujanosti, uzbuđenja i uzmenirenosti, do stanja razdraženosti, usled čega mu je sposobnost da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, zbog čega nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu od strane tuženog zbog učinjenih povreda radne dužnosti koje su mu stavljene na teret.

Navod revizije da nisu pravilno ocenjeni iskazi saslušanih svedoka, koji su predloženi od strane tuženog, a da određeni svedoci uopšte nisu ni saslušani su razlozi koji se odnose na ocenu dokaza i na povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i mogle bi da predstavljaju povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., a u vezi člana 8. ZPP, a što ne može biti revizijski razlog.

To isto važi i za navod revizije koji se odnosi na ocenu iskaza tužioca saslušanog u svojstvu stranke, a što se odnosi na osporavanje činjenične tvrdnje: „da je rukovodilac saopštio tužiocu da će isti biti tehnološki višak... jer on to u tom trenutku nije ni mogao znati, a i da je znao i saopštio to nikako ne može biti opravdan razlog za nasilno ponašanje tužioca“.

Kako se ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost nižestepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Pravilna je odluka u delu o troškovima postupka. Odluka u ovom delu doneta je pravilnom primenom odredbi člana 154. i 155. ZPP, u vezi člana 165. ZPP.

Kako je revizija tuženog odbijena, to tuženom pripadaju troškovi revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić