U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je ocenio sve bitne žalbene navode i naveo rezloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa su neosnovani revizijski navodi da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rođena .... godine u ... ..., u vanbračnoj zajednici sada pok. ĐĐ i tužene BB, koja je zasnovana u toku 1983. godine. U toku vanbračne zajednice živeli su u stanu majke tužilje gde je sada pok. ĐĐ bio prijavljen, a po prekidu zajednice života kada je tužilja napunila ... – ... godine života, sada pok. ĐĐ je zasnovao zajednicu sa tuženom DD, sa kojom je zaključio brak koji je trajao do njegove smrti 17.04.2017. godine. Tužilja je redovno održavala kontakte sa ocem i njegovom suprugom DD, zajedno su provodili odmore u Srbiji, kao i sa sestrama po ocu tuženima VV i GG, koje su ćerke sada pok. ĐĐ iz prethodnog braka sa ZZ. Prema internacionalnom izvodu iz matične knjige rođenih za tužilju, kao roditelj je upisana samo majka, tužena BB, dok činjenica očinstva nije upisana. Tužilja se najpre prezivala BB1, što je devojačko prezime njene majke, dok je prema potpunom izvodu o aktuelnim podacima za tužilju kod matične službe ..., naznačeno da je tužilja udata, da ima austrijsko državljanstvo, da je prezime BB1 dobila po rođenju, a da su ostale promene imena iz AA1 u AA, kao i prezime AA izvršene 11.06.2007. godine, a da je nakon zaključenja braka prezime tužilje AA. Tužiljina majka, tužena BB (rođeno BB1) rođena je .... godine i zaključila je brak sa II 24.12.1966. godine u ... koji je prestao smrću supruga 27.04.1982. godine, tri godine pre rođenja tužilje. Ocenom nalaza i mišljenja Biološkog fakulteta u Beogradu utvrđeno je da veštačenje srodstva između tužilje i JJ, kao potencijalnog strica, daje rezultat koji se nije mogao smatrati informativnim, s obzirom da je na osnovu dobijenih DNK profila za 22 analizirana autozomna genska lokusa i učestalosti pojedinačnih alela analiziranih genskih lokusa u populaciji Srbije izračunat CLR=16. Naime, vrednost CLR manja od 0,036 gotovo sigurno karakteriše nesrodne osobe, dok vrednost CLR veća od 32,5 gotovo sigurno jeste karakteristika osoba koje su u biološkom srodstvu (stric i nećaka). Dobijena CLR vrednost između 0,036 i 32,5 se smatra neinformativnom, što nije potvrdilo biološko srodstvo između JJ i tužilje, niti je isto isključilo, pa je određeno DNK veštačenje srodstva tužilje i tuženih VV i GG čiji rezultat je potvrdio biološko srodstvo tužilje i GG, odnosno rezultat predstavlja indikaciju za biološko srodstvo polusestara, jer je izračunat CLR=45, dok je na osnovu dobijenih rezultata za tužilju i tuženu VV izračunat CLR=8. S obzirom da je vrednost CLR preko 32,5 gotovo sigurna karakteristika osoba koje su u biološkom srodstvu (polusestra–polusestra), ovakav rezultat smatra se informativnim. Veštačenjem biološkog srodstva pretpostavljenog strica JJ sa tuženom VV (stric – nećaka) nije dobijen informativni rezultat, jer je izračunat CLR=9. Navedeni rezultat ne isključuje srodstvo ali nije informativan, dok dobijeni rezultat veštačenja srodstva stric – nećaka između JJ i GG predstavlja indikaciju za pretpostavljeno biološko srodstvo, s obzirom da je vrednost CLR=197. Dodatnim izjašnjenjem Biološkog fakulteta objašnjeno je da za razliku od DNK analize biološkog srodstva roditeljstva koje nedvosmisleno potvrđuju ili isključuju biološko srodstvo tipa roditelj-dete, kada je reč o ostalim biološkim srodstvima (tipa stric-tetka-bratanica, brat-sestra, polubrat-polusestra) DNK analize mogu dati informativne rezultate koji gotovo sigurno ukazuje ili isključuje biološko srodstvo. Krajnji rezultat analiza predstavlja vrednost CLR koja za analiziranu grupu DNK lokusa ukazuje koliko je puta verovatnije da su dve ispitivane osobe u naznačenom biološkom srodstvu u odnosu na bilo koje dve nesrodne osobe u populaciji. Ukoliko za dve osobe rezultat DNK analize ukaže na biološko srodstvo, dobijeni rezultat ne znači da će dodatne DNK analize testiranih osoba nužno ukazivati na srodstvo sa drugim potencijalnim srodnicima. U konkretnom slučaju sprovedena DNK analiza ukazuje na to da su tužilja i tužena GG polusestre po ocu. Međutim, ovaj rezultat ne znači da će DNK analize srodstva tužilje i JJ ili tužene GG1 i JJ nužno biti informativne, odnosno ukazati na biološko srodstvo. Jednostavnije rečeno ispitivanje biološkog srodstva jedne osobe sa drugim osobama je nezavisno i rezultatima jedne analize, koliko god oni bili sugestivni, nije moguće donositi sud o rezultatima drugih DNK analiza. Kada je reč o ostalim biološkim srodstvima, usled nezavisnog nasleđivanja i kombinovanja ne može se unapred predvideti koliki će biti broj zajedničkih alela (po poreklu) u dobijenim DNK profilima. Razumevanje ovakve odlike nasleđivanja, a time i prirode DNK analize, neophodno je da bi se odgovorilo na pitanje zašto su rezultati GG prema stricu informativni, a tužiljini nisu. U dokaznom postupku ocenjen je i nalaz DNK analize, laboratorijski izveštaj „...“ od 07.11.2019. godine, koji su dostavile tužene VV i GG. Po tom zaključku i mišljenju VV i GG jesu sestre i po majci ZZ i po ocu. Međutim, kako ovaj nalaz nema obrazloženje u pogledu iznetog zaključka, niti je izneti zaključak doveo u sumnju mišljenje Biološkog fakulteta, s obzirom da se radi o različitim veštačenjima između različitih srodnika, prvostepeni sud je ocenio da ne postoji potreba za njihovim uslaglašavanjem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava utvrdili da je sada pok. ĐĐ biološki otac tužilje.

Pravo na poreklo i identitet je prirodno pravo svakog čoveka pa i deteta, garantovano u članu 64. Ustava Republike Srbije koji predviđa da svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet. Odredbom člana 7. stav 1. Konvencije UN o pravima deteta propisano je da se dete prijavljuje odmah nakon rođenja i od rođenja ima pravo na ime, pravo na državljanstvo i koliko je to moguće, pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Po članu 59. stav 1. Porodičnog zakona, dete bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji, a ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom (član 45. stav 4.). Ako očinstvo nije utvrđeno priznanjem, može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom (član 55. stav 1.), a pravo deteta na podnošenje tužbe radi utvrđivanja očinstva vremenski nije ograničeno (član 251. stav 1.). U slučaju da tuženi u sporu o očinstvu nije više živ, tužba se podnosi protiv njegovih naslednika (član 255. stav 1. PZ).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom da činjenica očinstva nije upisana u matičnu knjigu rođenih za tužilju, pravilno su nižestepeni sudovi na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, primenili navedeno materijalno pravo kada su utvrdili da je sada pok. ĐĐ biološki otac tužilje. Naime, u postupku je nesumnjivo utvrđeno da je tužilja rođena u toku trajanja vanbračne zajednice svoje majke, tužene BB i sada pok. ĐĐ, sa kojim je tužilja i posle prekida zajednice života roditelja, bila u kontaktu i bliskim odnosima sve do njegove smrti. Na osnovu analize DNK materijala izvršene od strane Biološkog fakulteta u Beogradu, utvrđeno je da dobijeni rezultat ukazuje na sigurnu karakteristiku srodstva tužilje i tužene GG polusestre po ocu, a da dobijeni rezultat DNK analize između tužilje i JJ (strica) nije informativan ali ne isključuje srodstvo, jer kada je reč o ostalim biološkim srodstvima, usled nezavisnog nasleđivanja i kombinovanja ukoliko rezultat DNK analize za dve osobe ukaže na biološko srodstvo, dobijeni rezultat ne znači da će dodatne DNK analize testiranih osoba nužno ukazivati na srodstvo sa drugim potencijalnim srodnicima.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi u sklopu svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka ocenili rezultate veštačenja i mišljenje Biološkog fakulteta u Beogradu, zasnovano na izvršenim DNK analizama u situaciji kada je reč o ostalim biološkim srodstvima (stric- bratanica, polusestra–polusestra). Razumevanje odlika nasleđivanja u tom slučaju, koje su dovoljno razjašnjene veštačenjem, ukazuju da za razliku od DNK analiza biološkog srodstva roditeljstva koje nedvosmisleno potvrđuju ili isključuju biološko srodstvo tipa roditelj-dete, kada je reč o ostalim biološkim srodstvima DNK analize mogu dati informativne rezultate koji gotovo sigurno ukazuje ili isključuje biološko srodstvo. Pravilno je ocenjen i značaj nalaza DNK analize „...“, koji zaključkom da VV i GG1 jesu sestre i po majci ZZ i po ocu, nije doveo u sumnju rezultate i pravilnost datog mišljenja Biološkog fakulteta, a budući da se radilo o različitim veštačenjima biološkog srodstva, to nije postojala potreba za uslaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom Biološkog fakulteta. Nižestepeni sudovi su takođe dovoljno razjasnili poreklo prezimena tužilje s obzirom da je tužilja dostavljanjem potpunog izvoda iz matične knjige rođenih dokazala sve promene prezimena i imena od rođenja pa do danas.

Imajući u vidu navedeno neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a ostalim navodima revizije se drugačije ocenjuju izvedeni dokazi, koji su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno ocenjeni od strane nižestepenih sudova.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je ista doneta pravilnom primenom člana 153. i 154. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić