Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 87/20 od 19.03.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Maričića, branioca okrivljenih BB i VV, advokata Miodraga Maričića i žalba okrivljenog AA, i presuda Osnovnog suda u Šapcu K 283/19 od 30.01.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Maričić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog posupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 8), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) i člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud drugostepenu presudu preinači i odbije optužbu u odnosu na sve okrivljene ili da ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao sledeće:

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pojasnio da se predmetni krivični postupak vodio protiv tri lica i da je okrivljenom BB i VV kao i njihovom braniocu presuda uručena 09.03.2020. godine putem oglasne table Osnovnog suda u Šapcu, tako da je od tog dana počeo da teče rok za izjavljivanje žalbe za ove okrivljene i branioca, koji je prekinut donošenjem Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja i to saglasno odredbi člana 2. Uredbe, shodno kojoj počev od 15.03.2020. godine pa do 06.05.2020. godine nisu tekli rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pa samim tim nije tekao rok ni za izjavljivanje žalbe protiv presude prvostepenog suda u odnosu na okrivljene BB i VV. Za ove okrivljene rok za izjavljivanje žalbe, saglasno odluci o ukidanju vanrednog stanja od 06.05.2020. godine, nastavio je da teče 07.05.2020. godine i isticao je 09.05.2020. godine. Međutim, zanemarujući napred navedeno i činjenicu da nije istekao rok za izjavljivanje žalbe za ova dva okrivljena lica, krivični spisi su po izjavljenim žalbama prosleđeni Višem sudu u Šapcu, koji je 19.03.2020. godine prvostepenu presudu potvrdio. Naime u odnosu na vreme izvršenja krivičnog dela utvrđenog u optužnom aktu, pre isteka roka za izjavljivanje žalbe u odnosu na okrivljene BB i VV nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u ovoj krivičnopravnoj stvari, i to dana 20.03.2020. godine pa je donošenjem drugostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika (KZ) je 20.03.2014. godine i kazna propisana za to delo jeste kazna zatvora do tri godine, tako da bi, shodno odredbi člana 103. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenih nastupila protekom 20.03.2020. godine, odnosno posle donošenja drugostepene presude Višeg suda u Šapcu 3Kž1 87/20 od 19.03.2020. godine, čijim donošenjem je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan.

Stoji činjenica da je dana 15.03.2020. godine odlukom o proglašenju vanrednog stanja objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“, br. 29/2020, proglašeno vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, a danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ stupila je na snagu.

Stavom 2. člana 2. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 38 od 20.03.2020. godine, propisano je, između ostalog, da u krivičnom postupku rokovi za izjavljivanje žalbi na odluke kojima se postupak okončava, kao i za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine.

Samim tim po nalaženju ovoga suda, iz citirane odredbe Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, proizilazi da su u vreme trajanja vanrednog stanja prestali da teku ali samo rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, ne i rokovi za odlučivanje drugostepenog suda o već izjavljenim pravnim lekovima, odnosno žalbama, među kojima je i žalba branioca okrivljenih BB i VV, koja je u tom trenutku već bila dostavljena sudu i nalazila se u spisima predmeta.

Shodno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA neosnovano ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog za podnošenje zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i tačka 8) ZKP, kao i povredu iz odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 3. ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno, međutim kako se dalje u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoje istaknute povrede, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić