Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Savić i Dragan Miletić, advokati iz ..., protiv tužene OŠ „Petar Tasić“ Leskovac, radi naknade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1293/2019 od 11.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 01.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1293/2019 od 11.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 969/17 od 22.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015, 2016. i 2017. godinu isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, kao i da joj na ime troškova za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine do avgusta 2017. godine isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženu da sa njom zaključi aneks ugovora o radu kojim se tužilji priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, te ukoliko tužena ne zaključi aneks ugovora o radu sa tužiljom da se ova presuda ima smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu tužilji počev od dana podnošenja tužbe i izražavanja naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1293/2019 od 11.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 969/17 od 22.02.2019. godine.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Podneskom od 06.07.2020. godine tužilja je izjavila da povlači reviziju izjavljenu protiv drugostepene presude.

Odredbom člana 419. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 - u daljem tekstu: ZPP) propisano je da u postupku povodom revizije shodno primenjuju odredbe o žalbi protiv presude iz člana 369. stav 2. i 3. Zakona o parničnom postupku. Navedenom odredbom propisano je da do donošenja odluke drugostepenog suda stranka može da povuče izjavljenu žalbu. Stranka ne može da opozove izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlačenju žalbe.

Imajući u vidu činjenicu da je protiv drugostepene presude tužilja izjavila blagovremenu reviziju dana 10.02.2020. godine, a da je nakon podnošenja revizije, podneskom od 06.07.2020. godine izjavila da povlači reviziju izjavljenu protiv drugostepene presude, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 3. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić