U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radmile Dragičević Dičić, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Josipa Đuraševića i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009), odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Đuraševića - advokata Biserke Krpić, branioca okrivljenog Šipoš Atile - advokata Danke Zarić, branioca okrivljenog Gorana Maravića – advokata Dragana Andrića i branioca okrivljenih Iseni Abedina, Iseni Ardina i Arifi Sabehudina – advokata Nemanje Jolovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K- Po1.br.52/2015 od 13.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 1/20 od 19.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 24.11.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1.br.52/2015 od 13.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 1/20 od 19.06.2020. godine i to: branioca okrivljenog Josipa Đuraševića - advokata Biserke Krpić, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 439. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku i branioca okrivljenog Šipoš Atile - advokata Danke Zarić, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Đuraševića - advokata Biserke Krpić i branioca okrivljenog Šipoš Atile - advokata Danke Zarić, kao i u celosti zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Maravića – advokata Dragana Andrića i branioca okrivljenih Iseni Abedina, Iseni Ardina i Arifi Sabehudina – advokata Nemanje Jolovića ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1.br.52/2015 od 13.03.2019. godine, u stavu prvom izreke, oglašeni su krivim, pored ostalih, okrivljeni Josip Đurašević, okrivljeni Goran Maravić, okrivljeni Šipoš Atila, okrivljeni Iseni Ardin, okrivljeni Arifi Sabehudin i okrivljeni Iseni Abedin zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ, te su ovi okrivljeni osuđeni i to: okrivljeni Josip Đurašević na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor počev od 27.02.2011. godine do 08.01.2018. godine; okrivljeni Goran Maravić na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2011. godine do 21.03.2012. godine; okrivljeni Šipoš Atila na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2011. godine do 12.03.2012. godine; okrivljeni Iseni Ardin na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2011. godine do 25.05.2012. godine; okrivljeni Iseni Abedin na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2011. godine do 25.05.2012. godine i okrivljeni Arifi Sabehudin, kojem je prethodno za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 godine, te kao utvrđena uzeta ranije izrečena kazna, iz presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 272/10 od 26.12.2011. godine pravnosnažna dana 21.12.2012. godine (na osnovu presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1-Po1 br. 15/12) zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ u trajanju od 5 godina i 6 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 10.05.2010. godine do 16.04.2013. godine i na izdržavanju kazne zatvora od 16.04.2013. godine do 10.11.2015. godine, po presudi Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 272/10 od 26.12.2011. godine pravnosnažnoj dana 21.12.2012. godine (na osnovu presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1-Po1 br. 15/12).

Istom presudom, prema okrivljenom Goranu Maraviću, okrivljenom Šipoš Atili, okrivljenom Iseni Abedinu, okrivljenom Iseni Ardinu izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. KZ i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, kao i o imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u stavu prvom izreke.

U stavu drugom izreke prvostepene presude, okrivljeni Karimović Joso oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka, u odnosu na ovog okrivljenog padnu na tert budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 1/20 od 19.06.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog Josipa Đuraševića – advokata Biserke Krpić, branioca okrivljenog Gorana Maravića – advokat Dragana Andrića i advokata Slavka Petrića, branioca okrivljenog Bezeg Dejana – advokata Steve Zečevića, branioca okrivljenih Iseni Abedina, Iseni Ardina i Arifi Sabehudina – advokata Nemanje Jolovića, branioca okrivljenog Šipoš Atile – advokata Danke Zarić, branioca okrivljenog Destani Ridvana – advokata Marine Jovanović – Bajović i branioca okrivljene Jovanke Koledin – advokata Ivice Kocića i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1.br.52/15 od 13.03.2019. godine potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Josipa Đuraševića – advokat Biserka Krpić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine drugostepenu presudu i naloži da se predmet vrati na ponovno odlučivanje po podnetim žalbama ili da drugostepenu presudu preinači i okrivljenog Josipa Đuraševića oslobodi od optužbe.

-branilac okrivljenog Šipoš Atila – advokat Danka Zarić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači tako što će okrivljenog Šipoš Atilu osloboditi krivične odgovornosti ili da zakaže sednicu i pozove javnog tužioca i branioca, te donese odluku da se izvršenje presude odloži odnosno prekine do konačne odluke.

-branilac okrivljenog Gorana Maravića – advokat Dragan Andrić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

-advokat Nemanja Jolović u svojstvu zajedničkog branioca okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina i u svojstvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Arifi Sabehudina, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenih Iseni Abedina, Iseni Ardina i Arifi Sabehudina i navedene okrivljene osloboditi od optužbe ili na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, prema istima odbije optužbu za krivično delo iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ. U oba predložena slučaja branilac okrivljenih, advokat Nemanja Jolović predložio je da se odluči da troškovi krivičnog postupka za podnosioce zahteva za zaštitu zakonitosti, u celosti padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti:

- branioca okrivljenog Josipa Đuraševića – advokata Biserke Krpić neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj,

- branioca okrivljenog Šipoš Atila – advokata Danke Zarić neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen,

- branioca okrivljenog Gorana Maravića – advokata Dragana Andrića u celosti nedozvoljen,

- zajedničkog branioca okrivljenog Iseni Abedina i okrivljenog Iseni Ardina – advokata Nemanje Jolovića nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj,

- branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Arifi Sabehudina – advokata Nemanje Jolović, nedozvoljen.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP

Branilac okrivljenog Josipa Đuraševića - advokat Biserka Krpić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, iz razloga što se presuda ne odnosi na krivično delo, za koje je okrivljeni Josip Đurašević optužen. Naime, optužnicom TOK Kt.br.1/11 od 23.05.2011. godine, izmenjenom dana 15.01.2014. godine, okrivljenom Josipu Đuraševiću i dr. stavljena je na teret radnja izvršenja dva krivična dela i to: udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ, a sud ih je pobijanom presudom oglasio krivim i osudio samo za krivično delo iz člana 350. KZ, dok u odnosu na krivično delo iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ za Josipa Đuraševića i dr. nije doneo nikakvu formalnu odluku, dok je sa druge strane u odnosu na okrivljenog Karimović Josu sud za oba dela doneo oslobađajuću presudu. Po stavu odbrane, na opisani način presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Đuraševića – advokata Biserke Krpić, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iznete navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Josipa Đuraševića – advokat Biserka Krpić isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za svoj zaključak dao razloge na strani 5, stav pet obrazloženja, koji upućuju na stav prvostepenog suda iznet u obrazloženju presude na strani 150, stav četiri, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog Josipa Đuraševića - advokat Biserka Krpić u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, jer u izreci presude nema bitnih elemenata krivičnog dela, a posebno subjektivnih obeležja krivičnog dela iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Đuraševića - advokata Biserke Krpić, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da su okrivljeni, pored ostalih i okrivljeni Josip Đurašević, zajedno sa Ademaj Špejtinom, Smailj Ajdarijem, prema kojem se krivični postupak vodi u AP KiM i drugim NN licima, sa ovog područja i Republike Mađarske organizovao kriminalnu grupu, čiji su pripadnici postali okrivljeni Goran Maravić, Bezeg Dejan, Šipoš Atila, Iseni Ardin, Arifi Sabehudin, Iseni Abedin, Destini Radman, Koledin Jovanka i sada pokojni Ajdini Sabedin, sa namerom da u dužem vremenskom periodu deluju sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 3 do 12 godina – nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ, radi sticanja finansijske koristi, na taj način što su stvorili plan delovanja organizovane kriminalne grupe, da licima albanske nacionalnosti sa područja AP KiM omoguće nedozvoljen prelaz granice Srbije ka Mađarskoj, radi njihovog daljeg ilegalnog odlaska u Austriju ili u druge zemlje zapadne Evrope, pa su pripadnici ove organizovane kriminalne grupe prihvativši aktivnosti organizovane kriminalne grupe kao svoje, izvršavajući određene konkretne naloge organizatora, pri čemu su svi mogli da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, bili svesni svoga dela i da je isto zabranjeno i hteli njegovo izvršenje, a u vreme, na mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci prvostepene presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog Josipa Đuraševića stiču sva bitna zakonska, i to kako subjektivna, tako i objektivna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni Josip Đurašević pravnosnažno oglašen krivim - krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ.

Shodno iznetom, u konkretnom slučaju, okrivljeni su u sastavu organizovane kriminalne grupe, koju sačinjavaju organizatori (pored ostalih i okrivljeni Josip Đurašević) i pripadnici (pored ostalih i ovde okrivljeni Šipoš Atila, Goran Maravić, Iseni Abedin, Iseni Ardin i Arifi Sabehudin), na opisani način, preduzeli radnje, kako bi omogućili nedozvoljen prelaz granice R. Srbije za 18 lica albanske nacionalnosti - većeg broja lica (bliže označenih u izreci presude). Kada su u pitanju subjektivni elementi krivičnog dela, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, isti su navedeni u izreci, jer su okrivljeni bili svesni svojih radnji i hteli njihovo izvršenje – direktan umišljaj, kao i da su bili svesni zabranjenosti dela i svesni da postupaju kao grupa, u kojoj je svako od njih imao određenu ulogu u izvršenju krivičnog dela. Iz preduzetih radnji svakog od okrivljenih pojedinačno i to: pronalaženje zainteresovanih migranata za odlazak u zemlje Zapadne Evrope, ugovaranje njihovog prelaska preko administrativne linije AP KiM, ilegalno prevođenje lica preko istog, angažovanje vozača koji će lica prevesti do Subotice, samo prevoženje lica, njihovo preuzimanje i prihvatanje na privremeni smeštaj, odvođenje u pravcu granice prema Mađarskoj i upućivanje na mesto ilegalnog graničnog prelaza, uz prethodno tačno dogovoreni pravac, vreme i mesto prelaženja i njihovog međusobnog dogovora, kao i visinu novčane naknade koju će dobiti za svoje angažovanje ukazuje da je kod okrivljenih postojala svest da se pomenutim radnjama, u sastavu postavljene organizacije i njihovim pojedinačnim ulogama, bliže opredeljenim u izreci presude, licima albanske nacionalnosti omogućava nedozvoljen prelaz granice (bliže označenih u izreci presude), te da su isto i hteli, delujući u cilju omogućavanja ilegalnog prelaska granice, a sve u nameri da sebi ili drugima pribave korist.

Shodno iznetom, neosnovni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Đuraševića – advokata Biserke Krpić, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP

Branilac okrivljenog Šipoš Atile – advokat Danka Zarić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je pobijanim presudama optužba prekoračena, jer je Tužilaštvo za organizovani kriminal u izmeni dispozitiva optužnice Kt 1/11 od 23.05.2011. godine stavilo na teret okrivljenima da su „... radi sticanja finansijske koristi, na taj način što su stvorili plan delovanja organizovane kriminalne grupe da državljanima R. Srbije albanske nacionalnosti sa područja AP KiM, omoguće nedozvoljen boravak u R. Srbiji i nedozvoljen prelaz granice sa područja R. Srbije ka Mađarskoj, Austriji i dalje ka zemljama Evropske Unije...“ kao i „koja su ih primila na nedozvoljen boravak u R. Srbiji do njihovog daljeg preuzimanja od pripadnika organizovane kriminalne grupe...“, a da je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu izmenio činjenični opis krivičnog dela dat u optužnom aktu, obzirom da je u činjeničnom opisu krivičnog dela izbacio navod „da državljanima R. Srbije albanske nacionalnosti sa područja AP KIM, omoguće nedozvoljen boravak u R. Srbiji“ na koji način je povredio objektivni identitet optužbe. Po stavu odbrane, sud nema ovlašćenja da u presudi ispravlja i menja činjenični opis optužnice, bez obzira kako isti glasi, već je u obavezi da o istom meritorno odluči.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude, ali ni subjektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Šipoš Atile. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na ovog okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela činjenično ista i u dispozitivu optužnog akta tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnici javnog tužioca. Sud je, izostavljajući deo navoda iz dispozitiva optužnog akta koji se ne odnosi na bitna obeležja bića krivičnog dela, samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, a koja izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, jer okrivljeni nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je presuda izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 3. i 2. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog Šipoš Atile – advokata Danke Zarić, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Đuraševića – advokata Biserke Krpić i branioca okrivljenog Šipoš Atile – advokata Danke Zarić u preostalom delu su odbačeni, dok su u celosti odbačeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Maravića – advokata Dragana Andrića i branioca okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina, kao i branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Arifi Sabehudina – advokata Nemanje Jolovića.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Naime, branilac okrivljenog Šipoš Atile – advokat Danka Zarić, u preostalom delu zahteva, navodi da se presuda zasniva samo na jednom dokazu i to na iskazu svedoka AA, iznosi svedočenje navedenog svedoka, sopstvene razloge zbog čega smatra da je svedok izneo iskaz na način na koji je to učinio kao i razloge zbog čega je menjao svoj iskaz više puta. Dalje se u zahtevu navodi da se u presudi polazi od pretpostavke da je okrivljeni Šipoš Atila, pored stražarenja imao i dodatnu aktivnost, a to je da donese „specijal telefon“ AA, pa zatim i Bazeg Dejanu i da na taj način čini direktnu sponu između svedoka AA i okrivljenog Bazeg Dejana. S tim u vezi komentariše i listing komunikacije između okrivljenog Bezeg Dejana i svedoka AA. Na opisani način, branilac okrivljenog Atile Šipoša osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu radnji koje je preduzimao konkretno okrivljeni Šipoš Atila, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Na povredu zakona iz člana 440. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i branilac okrivljenog Josipa Đuraševića- advokat Biserka Krpić, navodima da se u pobijanim presudama jasno vidi razlika u pristupu kada se radi o dokazima koje je predložila odbrana, a koji su po pravilu za sud nepodobni ili neprihvatljivi, pa je tako za sud nepodoban bio iskaz BB, VV, GG, inspektora DD, ĐĐ..., a samo iz razloga jer ih je odbrana predložila, ali da je sa druge strane za sud prihvatljiv iskaz EE, koja ništa ne zna o konkretnom događaju, kao i ŽŽ, čiji je identitet sporan. U vezi sa svedokom ŽŽ, sud nije razjasnio kako je on uopšte došao na saslušanje u Suboticu, kako je on iz Tise isplivao sa dvoje dece sa suvim pasošem i suvim telefonom i zašto niko od službenih lica, koja su saslušana u ponovnom postupku nije uzeo od njega telefon. Dalje iznosi sopstvenu ocenu iskaza svedoka ZZ, komentariše okolnosti o kojima je svedočio navedeni svedok, te navodi da sud presudu zasniva na iskazu ZZ, koji je u vreme izvršenja dela boravio u pritvoru u Vranju. Po stavu odbrane, u pobijanoj presudi odbrana okrivljenog II se ocenjuje nepotpuno, pogrešno, nejasno, neprihvatljivo i kontradiktorno u odnosu na izvedene dokaze. Takođe, u zahtevu odbrana osporava i kredibilitet iskaza svedoka II, te navodi da je isti dva puta menjao svoje ime i prezime u postupku, da je vodio pregovore o svom statusu svedoka saradnika, a da pri tome tužilac, nije vodio računa da se protiv istog svedoka vode još dva postupka i to u AP KiM i u Republici Mađarskoj. U zahtevu branilac okrivljenog Josipa Đuraševića osporava i dokaznu vrednost transkripata presretnutih telefonskih razgovora, jer su razgovori slušani i praćeni 2010. godine, čitavih godinu dana nakon izvršenog dela, da se razgovori koje je Đurašević Josip vodio ne odnose se na predmet krivičnog dela. Takođe se u zahtevu povreda zakona iz člana 440. obrazlaže i navodima da nije izveden ni jedan dokaz koji bi potvrdio da je Đurašević Josip organizator kriminalne grupe, a da su ostali članovi grupe (okrivljeni Maravić Goran, Bezek Dejan, Šipoš Atila...), da nema svedoka na okolnost da li je postojao dogovor da je Đurašević Josip organizovao grupu da u dužem vremenskom periodu deluje sporazumno, da nema dokaza da je organizovana kriminalna grupa osnovana u nameri da u dužem vremenskom periodu deluje radi vršenja krivičnih dela, da su članovi – pripadnici organizovane kriminalne grupe prihvatili plan aktivnosti organizatora Josipa Đuraševića, da nije utvrđen tačan identitet lica koja su stradala... Takođe se navodi i da sud na pouzdan i tačan način nije izveo ni jedan dokaz, čiji su telefoni pronađeni i oduzeti i ko je od okrivljenih raspolagao sa kojim telefonom i pronađenim karticama. Pored toga, branilac okrivljenog Josipa Đuraševića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je odbrana tokom pripremnog ročišta i glavnog pretresa, a kako su pristizali dokazi, predlagala bezbroj dokaza (branilac taksativno opredeljuje i detaljno obrazlaže iste na strani 13-20 zahteva), a koji dokazi su odbijeni iz razloga koje je sudija u presudi konstatovao - da ne bi bili od uticaja na drugačiju odluku i ako, po stavu odbrane, sud pravo činjenično stanje nije ni utvrdio.

Branilac okrivljenog Gorana Maravića- advokat Dragan Andrić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući napred navedene povrede zakona, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvređeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da tužilaštvo nije dokazalo da je okrivljeni Goran Maravić prevezao bilo koju od tragično nastradalih porodica, te u vezi s tim iznosi sopstvenu ocenu iskaza okrivljene Koledin Jovanke (nelogičan, lažan i dat pod prinudom izvršenom od strane policije, koji nije u skladu sa drugim izvedenim dokazima i iskazima saokrivljenih, baznim stanicama, telefonskim pozivima), komentariše iskaze saslušanih svedoka vezano za boju vozila koje ih je prevozilo kritičnom prilikom, za izgled ulice i kuće Koledin Jovanke, kao i način pristizanja i boravka u ... . Po stavu odbrane, nejasno je, na osnovu kojih dokaza je prvostepeni sud utvrdio da su navedeni oštećeni u inkriminisanom periodu bili smešteni u kući Koledin Jovanke i da ih je Maravić Goran na način opisan u izreci presude prevezao do njene kuće. Dalje se navodi da razlozi koji povezuju Gorana Maravić, kao osobu o koja priča svedok ZZ (za koga u zahtevu konstatuje da je ostao nevidljiv tokom celog postupka), vezani za broj telefona ili brojeve telefona koje okrivljeni Gorana Maravić nikada nije koristio, zbog čega su razlozi njegovog povezivanja sa ovim svedokom i celom ovom grupom potpuno nejasni i suprotni izvedenim dokazima i sadržini spisa. Takođe se navodi da je okrivljeni Goran Maravić u to vreme imao registrovanu legalnu taksi delatnost, te je putnike ukoliko je ikoga od ovih tragično nastradalih ljudi i prevezao, to mogao da čini jedino legalno u skladu sa delatnosti prevoza putnika, a što nije krivično delo. Na opisani način, branilac okrivljenog Gorana Maravića, iako se formalno poziva na zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP), u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažno okončanom postupku, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pravnosnažnim pobijanim presudama, i na tako zasnovanom činjeničnom stanju iznosi sopstveni stav da u radnjama okrivljenog Gorana Maravića nema elemenata krivičnog dela (član 439. tačka 1) ZKP).

Branilac okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina – advokat Nemanja Jolović, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da iako bi se radnje okrivljenih tretirale kao krivično delo iz člana 350. KZ, u konkretnom slučaju ne bi moglo biti reči o njegovom najtežem obliku iz stava 3. i 4. KZ, za koje su osuđeni. Povreda zakona iz člana 439. tačka 2) je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, branilac okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina - advokat Nemanja Jolović, napred navedenu povredu zakona obrazlaže osporavanjem činjeničnog stanja, ukazujući na povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da između njihovih radnji i nastale teže posledice nije dokazana uzročna veza kao što nije dokazano ni postojanje organizovane kriminalne grupe, te da je u najgorem slučaju po okrivljene dokazano da su izvršili radnje koje bi se mogle kvalifikovati kao krivično delo iz člana 350. stav 2. KZ.

Branilac okrivljenog Josipa Đuraševića numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 16. stav 2. i stav 5. ZKP i člana 460. ZKP. Takođe, imenovani branilac navodi i da je odbrana predlagala da se iskazi saslušanih svedoka pod zakletvom na koje se tužilac poziva u optužnici izdvoje i to iskaz ZZ iz ... dat pred Višim sudom u Vranju, iskaz svedoka EE dat pred sudijom Višeg suda u Subotici, iskaz svedoka oštećenog ŽŽ pred Višim sudom u Subotici, kao i službene beleške obaveštenje primljeno od građana za EE od 27.12.2010. godine i za ŽŽ od 02.03.2010. godine u MUP-u Uprave kriminalističke policije, ne ukazujući da se radi o nedozvoljenim dokazima, već osporavajući njihovu dokaznu vrednost, iz razloga „da mnogi od navedenih svedoka su dali svoj iskaz u okviru službene beleške, ali se to iz same beleške ne vidi gde je data“. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog Josipa Đuraševića osporava procesnu odluku predsednika veća u vezi predloga za izvođenje dokaza i ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP. Pored iznetog, branilac okrivljenog Josipa Đuraševića- Biserka Krpić numeriše i povredu zakona iz člana 419. stav 2. ZKP, te s tim u vezi navodi da se ista ogleda u tome što sud u prvostepenoj presudi sprovodi određene dokazne radnje o kojima ne daje valjane razloge, već ih tretira i navodi kao konstataciju da su sprovedene i da iz njih proizilaze obeležja dela.

Povredu zakona iz člana 419. stav 2. ZKP u zahtevu numeriše i branilac okrivljenog Šipoš Atile-advokat Danka Zarić.

Branilac okrivljenog Josipa Đuraševića – advokat Biserka Krpić ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u vezi sa istim navodi da je pobijanim presudama prvostepeni sud učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP jer je presuda nerazumljiva u pogledu izreke, kao i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), jer smatra da je izreka presude protivrečna sama sebi, razlozi presude su protivrečni izreci, da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri su protivrečni zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost odluke. Pored navedenog, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP branilac navodi i da je navedena odredba povređena, obzirom na to da je prvostepeni sud na glavnom pretresu povredio pravo odbrane okrivljenog Josipa Đuraševića, što je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude, te da je sud bio dužan da nepristrasno oceni i sa jednakom pažnjom ispituje i utvrdi kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP branilac navodi i da je prvostepena presuda nerazumljiva i protivrečna samoj sebi, obzirom na činjenicu da se u odnosu na okrivljenog Josipa Đuraševića u samoj izreci presude šest puta navodi termin NN lice, dok u činjeničnom opisu optužnice imamo 14 puta naveden isti termin, jer je sud smanjio broj NN lica, ali se ponavljaju stalno isti navodi, kao i u prethodnoj prvostepenoj presudi.

Povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP numeriše i obrazlaže i branilac okrivljenog Maravić Gorana, te navodi da u obrazloženju prvostepene presude koju potvrđuje Apelacioni sud u Beogradu, kao i u celokupnim spisima predmeta su nejasni razlozi o odlučnim činjenicama koji opredeljuju donosioca osporene presude da izvede zaključak da je Maravić Goran izvršio krivično delo za koje se tereti.

Branilac okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina - advokat Nemanja Jolović kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i u većem delu zahteva obrazlaže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), te navodi da je izreka presude potpuno nejasna i nerazumljiva. kao i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u vezi koje povrede, pored ostalog, navodi da je nejasno kojim razlozima su se nižestepeni sudovi rukovodili prilikom donošenja pravnog zaključka da u njihovim radnjama postoje elementi bića krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, da nije odgovoreno u čemu se sastoji krivica i krivična odgovornost okrivljenih, u čemu se sastoji njihova vinost, osim uopštenog parafraziranja zakonskog teksta bez konkretizacije krivice i vinosti, da se iz razloga pobijanih presuda ne mogu raspoznati objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela....

Branilac okrivljenog Josipa Đuraševića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da ni jednog momenta sud nije našao niti cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog Josipa Đuraševića, a pre svega činjenicu da nikada nije kažnjavan, da nikada nije odgovarao za bilo kakvo krivično delo ni za prekršaj, te da je sud napravio razliku između okrivljenih, jer je određena lica kao članove organizovane kriminalne grupe, koja su i više puta kažnjavana, mnogo blaže kaznio.

Na istu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ukazuje i branilac okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina- advokat Nemanja Jolović.

Branilac okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina- advokat Nemanja Jolović u podnetom zahtevu numeriše i obrazlaže povredu člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i člana 462. stav 3. ZKP, te navodi da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1PO1-1/15 od 17.03.2015. godine, po žalbi okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu i da je tim rešenjem ukazano prvostepenom sudu koje procesne radnje treba da izvede u ponovljenom postupku i koja sporna pitanja da raspravi, a što prvostepeni sud u ponovljenom postupku nije učinio, a Apelacioni sud u žalbenom postupku žalbene razloge okrivljenih u vezi sa tim nije cenio.

Međutim, povrede zakona iz člana 16. stav 2. i 5. ZKP, člana 395. ZKP, člana 419. stav 2. ZKP, člana 438. stav 1 tačka 11) ZKP, 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, člana 441. stav 1. ZKP, člana 460. ZKP, člana 462. stav 3. ZKP, , kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Šipoš Atile - advokata Danke Zarić, branioca okrivljenog Josipa Đuraševića-advokata Biserke Krpić, branioca okrivljenog Gorana Maravića- advokata Dragana Zarića i branioca okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina- advokata Nemanje Jolovića, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Josipa Đurašević – advokat Biserka Krpić numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a branilac okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina- advokat Nemanja Jolović, povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, člana 441. stav 4) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Napred navedene povrede su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Međutim, navodi zahteva kojima branilac okrivljenog Josipa Đuraševića- advokat Biserka Krpić i branilac okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina- advokat Nemanja Jolović obrazlažu istaknute povrede zakona, ne sadrže objašnjenje u čemu se te povrede konkretno sastoje, odnosno ne označava se nezakoniti dokaz, ne navodi se na koji način je povređen zakon kada je u pitanju krivična sankcija ili odluka o troškovima krivičnog postupka, ili šta je to sud izmenio, odnosno dodao ili izostavio (u čemu se konkretno prekoračenje sastoji).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje o čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Na ovaj način, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Đuraševića - advokata Biserke Krpić, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Iseni Abedina i Iseni Ardina- advokata Nemanje Jolovića, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 4. i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nemaju zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog, je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Advokat Nemanja Jolović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u svojstvu branioca okrivljenog Iseni Abedina i okrivljenog Iseni Ardina, ali i u svojstvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Arifi Sabehudina. U odnosu na okrivljenog Arifi Sabehudina, zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Nemanje Jolovića je nedozvoljen, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

U konkretnom slučaju okrivljenom Arifi Sabehudinu je rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu VIII Su 43/13-607 od 02.10.2013. godine, postavljen branilac po službenoj dužnosti i to advokat Nemanja Jolović. Odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Imajući u vidu da je, krivični postupak prema okrivljenom Arifi Sabehudinu pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1Po1-1/20 od 19.06.2020. godine, a zahtev za zaštitu zakonitosti je nakon pravnosnažnosti presude podneo advokat Nemanja Jolović, koji je okrivljenom Arifi Sabehudinu, u tom postupku bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti, to ovaj branilac, iz iznetih razloga, a imajući u vidu citirane zakonske odredbe, nakon pravnosnažno okončanog postupka, ne spada u krug lica koja imaju ovlašćenje da podnesu zahtev za zaštitu zakonitosti.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud, deo zahteva za zaštitu zakonitosti advokata Nemanje Jolovića, u delu koji se odnosi na okrivljenog Arifi Sabehudina, u kome se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakoniti dokaz označava iskaz okrivljenog, sada pokojnog Ajdini Sabedina, datog pred službenim licima SBPOK 10.05.2010. godine nije cenio, jer navedeni branilac nije ovlašćeno lice za podnošenje zahtva za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić