Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dimitrije Zarić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Buckić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu i raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 586/19 od 18.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 586/19 od 18.06.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 586/19 od 18.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici, P 1527/16 od 06.06.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je nevažeći pravni posao ugovor o poklonu, overen kod Opštinskog suda u Žagubici pod Ov.br. .../.. od 05.03.2003. godine zaključen između poklonodavca, sada pok. GG iz ... i poklonoprimca sada pok. DD iz ..., čiji je naslednik tužena VV, a zbog toga što je prethodno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju između istih lica i to R. 76/01 od 17.04.2001. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju overen od strane Opštinskog suda u Žagubici dana 17.04.2001. godine pod R. 76/2001 zaključen između sada pok. GG kao primaoca izdržavanja, čiji su zakonski naslednici tužioci i sada pok. DD kao davaoca izdržavanja, čiji je zakonski naslednik tužena, a zbog poremećenih odnosa do nepodnošljivosti, promenjenih okolnosti i neizvršavanja ugovorenih obaveza od strane tuženika, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tužena kao zakonski naslednik sada pok. DD obaveže da imovinu koju je tuženi pok. DD ugovorom o doživotnom izdržavanju R. 76/201 dobio – nasledio od sada pok. GG, a ugovorom o poklonu Ov.br. .../... od 05.03.2003. godine preneo na svoje ime kod Službe za katastar nepokretnosti u Žagubici i da se izvrši ispravka u javnim knjigama i spornu imovinu i to: k.p.br. .../... sa stambenom zgradom na istoj, k.p.br. .../...sa novom kućom od tvrdog materijala, sa košem i svinjcem i starom kućom na istoj parceli, k.p.br. .../... i k.p.br. .../..., sve u KO ..., ispiše sa imena sada pok. DD i upiše (vrati) na ime pok. GG i ovu imovinu preda u svojinu i državinu tužiocima, a ukoliko to ne učini, ova presuda će tužiocima služiti kao podobna isprava za isrpavku kod Službe za katastar nepokretnosti u Žagubici, sve o trošku tuženih. Stavom četvrtim izreke odbačena je kao neuredna tužba tužilaca kojom su tražili da se tužena obaveže da im preda pokretne stvari i to poljoprivredni alat, pokućstvo, stvari iz kuće i lične stvari pok. GG koje je preuzela iz domaćinstva pok. GG. Stavom petim izreke presude obavezani su tužioci da tuženom plate troškove parničnog postupka u iznosu od 122.450,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 586/19 od 18.06.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužilaca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici P 1527/16 od 06.06.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilalca za naknadom troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupukua i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljnosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, predmet spora je utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu kao i raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog promenjenih okolnosti i neizvršavanja ugovorenih obaveza. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema potrebe za odlučivanje o reviziji tuženog, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Iz izloženih razloga, posebna revizija nije dozvoljena primenom člana 404. ZPP, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Ocenom člana 403. stav 2. ZPP koji se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 08.06.2015. godine, a vrednost spora označenog u tužbi je 19.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovisnko pravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić