Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Srđan Miković, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja i okrivljenom AA na ime angažovanja branioca - advokata Srđana Mikovića, prizna i troškove odbrane na ime sastava zahteva za naknadu troškova odbrane u iznosu od 8.250,00 dinara, te na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima u iznosu od 16.500,00 dinara, te odredi da se ovi troškovi imaju isplatiti na teret budžetskih sredstava suda na račun okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, obzirom da okrivljenom nije dosuđena naknada na ime sastava zahteva za naknadu troškova odbrane, te na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima.

Prvostepenim pobijanim rešenjem, odbijen je zahtev za isplatu naknade i nagrade branioca na ime sastava zahteva za naknadu troškova, sa obrazloženjem da navedeni zahtev ne predstavlja podnesak u krivičnom postupku koji se preduzima u cilju odbrane okrivljenog, već fakturu za izvršene advokatske usluge, koja kao takva nije predviđena Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer je preduzeta nakon okončanog krivičnog postupka.

Viši sud u Beogradu, kao drugostepeni, takođe nije priznao troškove okrivljenom na ime sastava zahteva za naknadu troškova, nalazeći da ovaj zahtev predstavlja obračun, odnosno fakturu za izvršene advokatske usluge, te da čini jednu kontinuiranu radnju za prethodno usvojenim troškovima na ime pregleda spisa predmeta, te je u tom delu zahtev za naknadu troškova odbio kao neosnovan, a odbio je i deo zahteva koji se odnosi na ime sastava žalbe protiv rešenja o troškovima, nalazeći da zahtev u ovom delu predstavlja isticanje novog zahteva za naknadu troškova.

Postupajući na ovaj način, pobijanim rešenjima i Viši javni tužilac u Beogradu, i Viši sud u Beogradu, učinili su povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Naime, odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je pored ostalog da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana propisano šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, u stavu 1. propisano je i označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1., dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1 za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Takođe, Tarifnim brojem 5. u stavu 1. navedene Tarife propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1., dok su stavom 2. tog tarifnog broja označeni pravni lekovi, za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. uvećana za 100%.

Dakle, podnesak kojim je branilac zahtevao naknadu troškova krivičnog postupka kao i traženi troškovi na ime sastavljanja žalbe izjavljene protiv prvostepenog pobijanog rešenja, predstavljaju podneske koji su sačinjeni radi ostvarivanja prava i interesa okrivljenog u postupku, imajući u vidu da sud po službenoj dužnosti ne pokreće postupak za isplatu troškova, već to inicira upravo branilac okrivljenog pomenutim podnescima. Stoga se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak iznet u pobijanim rešenjima – da su troškovi na ime ovih podnesaka neosnovani, isticanjem da troškovnik sastavljen nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka ne spada u troškove koji se isplaćuju iz budžetskih sredstava suda, te da troškovi na ime sastava žalbe predstavljaju isticanje novog zahteva za naknadu troškova.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je pobijano rešenje ukinuo i predmet vratio Višem javnom tužiocu u Beogradu na ponovno odlučivanje, kako bi se otklonila povreda zakona na koju je ukazano ovom presudom, i s tim u vezi tačno utvrdila visina nagrade i nužnih izdataka branioca, u skladu sa odredbama ZKP i odredbama Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  s.r. Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić