.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5046/2019
12.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3556/19 od 06.06.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3556/19 od 06.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7044/18 od 31.01.2019. godine, u prvom stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti, isplati 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2019. godine do isplate. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu, pored iznosa dosuđenih prvim stavom izreke, sud obaveže tuženu, na ime naknade nematerijalne štete po istom osnovu, isplati još 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2019. godine do isplate. U trećem stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2019. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3556/19 od 06.06.2019. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u prvom stavu izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu, na ime naknade nematerijalne štete po osnovu umanjenja životne aktivnosti isplati 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2019. godine do isplate. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke, pa je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. U trećem stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao pripadnik Vojske Jugoslavije učestvovao u borbenim dejstvima protiv oružanih formacija šiptarskih terorista u toku NATO aresije na SRJ u periodu od 24.03.1999. godine do 20.06.1999. godine. Tokom bombardovanja tužilac je doživeo intenzivan strah od oko jedan sat, strah jačeg intenziteta u trajanju od mesec dana i strah slabog intenziteta u trajanju od jednog do dva meseca. Posledica pretrpljenog straha je bila ta da su kod tužioca nastupili poremećaj spavanja, anksioznost, depresivnost i narušavanje socijalnog integriteta, što se manifestuje kao posttraumatski stresni poremećaj, a koje oboljenje je u uzročnoj vezi sa angažovanjem na ratištu. Po povratku sa ratišta, tužilac je u početku samoinicijativno uzimao lekove za spavanje i smirenje, a kada su se njegove tegobe pojačale i ponašanje postalo upadljivo za članove porodice i sredinu u kojoj je živeo, tužilac se tokom 2014. godine obratio za pomoć neuropsihijatru koji je uspostavio kod tužioca dijagnoze postraumatsko stresni poremećaj F 43.1 i distonia neurovegetativa F 48.9. Nakon poslednje kontrole, obavljene 20.03.2015. godine, bolest je kod tužioca dobila konačni oblik, ali lečenje nije završeno. Bez obzira na preduzete terapije, usled prisutne anhedonije, otuđenosti, pesimizma i besperspektivnosti, tužilac sve aktivnosti obavlja otežano uz dodatni napor prilikom svake radnje ili rekreativne aktivnosti, te mu je opšta životna aktivnost umanjena za 11 %. Iz nalaza veštaka je, pored ostalog, utvrđeno da je dijagnostifikovana bolest kod tužioca u akutnom obliku bila prisutna šest meseci posle njegovog ratnog angažovanja koje je trajalo do 20.06.1999. godine, a posle toga je prešla u hronično stanje.
Tužilac je tužbu podneo 22.04.2015. godine.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva.
Pravilan je zaključak drugostepenog suda da se zastarelost računa od nastanka hroničnog oblika bolesti, kada je tužilac najkasnije morao saznati za ovu bolest. Kako je saglasno nalazu sudskog veštaka akutno stanje bolesti kod tužioca trajalo šest meseci, početak objektivnog roka zastarelosti je bio 21.12.1999. godine. Stoga je u smislu člana 376. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelost nastupila 22.12.2004. godine, zbog čega je tužiočevo potraživanje neosnovano.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije, pa je našao da su neosnovani jer je drugostepeni sud u pobijanoj odluci dao jasne, potpune i pravilne razloge iz kojih proizilazi neosnovanost revizijskih navoda, a koje ovaj sud u svemu prihvata. Posttraumatski stresni poremećaj predstavlja hronično oboljenje, pa saznanje o nastanku štete, odnosno o njenom obimu, podrazumeva momenat kada je bolest kod tužioca prešla iz akutne u hroničnu fazu, jer je tada poprimila oblik konačnog stanja. Prema tome, imajući u vidu da je tužilac saznanje o nastanku štete imao još krajem 1999. godine, bez uticaja je okolnost kada se tužilac prvi put javio lekaru radi započinjanja psihijatrijskog lečenja, kao i kada je bolest dijagnostikovana.
Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
