Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 87/18), i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizijom tuženog, određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je stupio na rad kod tuženog dana 26.05.2008. godine, bez zaključenog ugovora o radu, a na osnovu konkursa objavljenog u dnevnom listu i odluke tuženog o prijemu tužioca u radni odnos. Rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu, koje je doneto pod brojem ... dana 31.07.2008. godine, tužiocu, raspoređenom na radnom mestu brokera, otkazan je ugovor o radu od 31.07.2008. godine i sa tim danom mu prestaje radni odnos zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca. U obrazloženju je navedeno da je zaposleni radnik AA, ovde tužilac, od 26.05.2008. godine u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom kod tuženog i da je opštim nepoštovanjem radne discipline narušavao harmoniju kolektiva i međuljudske odnose u istom, čime je društvo trpelo u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zaposlenih. I pored više usmenih opomena zaposleni nije prekinuo sa opisanim ponašanjem, a s obzirom da je ponašanje zaposlenog takvo da on ne može da nastavi rad kod poslodavca, odlučeno je kao u dispozitivu odluke. Upozorenje pred otkaz ugovora o radu od 23.07.2008. godine nije dostavljeno tužiocu niti je ono istaknuto na oglasnu tablu tuženog.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, jer mu je radni odnos kod tuženog prestao u nezakonito provedenom postupku, zbog čega je tuženi pravilno obavezan da tužioca vrati na rad, da mu naknadi štetu na ime neisplaćenih zarada i da za njega uplati doprinose nadležnim fondovima.

Odredbom člana 179. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 95/18), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.); ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3.).

Postupak pre prestanka radnog odnosa i izricanja druge mere propisan je u odredbi člana 180. Zakona o radu, tako što je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. tog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2). Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu o radu iz člana 185. ovog zakona (stav 3).

U smislu odredbe člana 185. stav 3. Zakona o radu, ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku. U slučaju iz stava 3. tog člana, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku 8 dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim, kako je propisano stavom 4. te odredbe zakona.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

U slučaju otkazivanja ugovora o radu na osnovu citirane odredbe Zakona o radu, poslodavac je u obavezi da u upozorenju (član 180.), a potom i u rešenju o otkazu, naznači vreme, mesto i način izvršenja povreda radne obaveze, odnosno osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji omogućuju identifikaciju i primenu otkaznog razloga. Upozorenjem se zaposlenom stavlja do znanja da je svojim radnjama, odnosno postupkom prouzrokovao nastanak otkaznog razloga, kako bi se zaposleni izjasnio o tome da li je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, odnosno narušio radnu disciplinu. Otkazni razlog, odnosno ponašanje koje predstavlja povredu radne obaveze i discipline mora biti propisano aktom poslodavca ili ugovorom o radu, jer zaposleni mora imati saznanje i svest o tome šta predstavlja povredu radne obaveze i discipline i koje su posledice, odnosno koje ponašanje može imati za posledicu otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, u osporenom rešenju nije navedeno koje je konkretno radnje tužilac preduzeo a koje predstavljaju povredu radne obaveze i discipline propisane opštim aktom tuženog, kao poslodavca, ili ugovorom o radu, niti je tuženi tužiocu dostavio upozorenje koje sadrži osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji omogućuju identifikaciju i primenu otkaznog razloga, te je zbog toga tužiocu onemogućeno pravo na odbranu, odnosno izjašnjenje o tome da li je učinio povredu radne obaveze i radne discipline, ili to nije slučaj.

Imajući u vidu da postupak otkaza od strane tuženog, kao poslodavca, nije sproveden u skladu sa citiranim odredbama materijalnog prava, rešenje o otkazu ugovora o radu je pravilno, odlukama nižestepenih sudova, poništeno kao nezakonito. Zbog nezakonitog otkaza, tuženi je dužan da tužioca vrati na rad, shodno odredbi člana 191. stav 2. Zakona o radu. Takođe je i dužan da mu naknadi štetu na ime neisplaćene zarade, u smislu odredbe člana 154, 155. i 189, u vezi člana 324. stav 2. i člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao i da za tužioca uplati obavezne doprinose nadležnim fondovima, shodno odredbi člana 2, 3, 7. i 51. Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju.

Navodima revizije tuženog o tome da je radno mesto brokera specifično jer konačnu reč o tome da li će tužilac biti uopšte vraćen na tu poziciju daje Komisija za hartije od vrednosti i Beogradska berza, kao nadležne institucije za izdavanje dozvola za trgovanje hartijama od vrednosti, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je vraćanje zaposlenog na rad, shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, što znači da je tuženi dužan da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na odgovarajuće poslove.

Tuženi u reviziji ukazuje na nedostake nalaza sudskog veštaka ekonomsko- finansijke struke u pogledu iznosa neisplaćene naknade zarade tužiocu, a tim navodima pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da ovo nije slučaj kada se o reviziji odlučuje u smislu odredbe člana 403. stav 2. tog Zakona.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić