Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženog „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1434/19 od 13.05.2020. godine, na sednici održanoj 18.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1434/19 od 13.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1434/19 od 13.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1434/19 od 13.05.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično uvažena i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 8/19 od 03.10.2019. godine, preinačena tako što se dosuđeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova sa 70.000,00 dinara snižava na iznos od 50.000,00 dinara, a dosuđeni iznos po osnovu pretrpljenog straha sa 70.000,00 dinara snižava na iznos od 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na snižene iznose počev od prvostepenog presuđenja do isplate, te je obavezan tuženi na isplatu dosuđenih sniženih iznosa, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje u preostalom delu po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova u iznosu od 20.000,00 dinara i pretrpljenog straha u iznosu od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je dosuđeni iznos od 90.200,00 dinara snižen na iznos od 76.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate i obavezana tužena na isplatu navedenog iznosa, a za razliku od 14.200,00 dinara sa kamatom zahtev tužilje je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 3.960,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke nižestepenih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i svih drugih okolnosti kod odlučivanja o naknadi nematerijalne štete, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete je podneta 26.12.2018. godine.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić