U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Medarević, advokat u ..., protiv tuženog Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, VP ..., koga zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1761/19 od 07.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17. decembra 2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1761/19 od 07.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P1 234/18 od 05.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 250.000,00 dinara, zbog pretrpljenog straha iznos od 200.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.03.2018. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 10.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1716/19 od 07.11.2019. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Raškoj P1 234/18 od 05.02.2018. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 250.000,00 dinara, zbog pretrpljenog straha iznos od 200.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.11.2019. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.700,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovednom postupku nije učinjena bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme počev od ...1992. godine, u svojstvu ... . Dana ...2017. godine, u krugu kasarne, na zemljanom delu bedema tužilac je zadobio povredu na radu, na taj način što se poklizao na ledu prilikom kretanja neočišćenom stranom bedema i zadobio prelom desnog skočnog zgloba, koja povreda je teška telesna povreda. Tužilac je od momenta povređivanja tokom utvrđenog vremenskog perioda trpeo fizičke bolove utvrđenog intenziteta, i strah intenziteta i trajanja kako je utvrđeno u činjeničnom stanju. Kod tužioca je kao posledica povređivanja nastupilo umanjenje životne aktivnosti za 14%, koje se manifestuje u nemogućnosti dužeg hodanja, stajanja, trčanja, nošenja tereta, sportsko-rekreativnih aktivnosti, što umanjuje radost života primerenu njegovom životnom dobu (tužilac je rođen 1972. godine).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odgovornost tuženog za nastupelu štetu kod tužioca, jer tužilac nije zadobio povredu od stvari, odnosno od delatnosti od kojih potiče povećana opasnost od štete, i da je isključena odgovornost tužene i po osnovu krivice, s obzirom da je zaključio da je šteta koju je pretrpeo tužilac nastala njegovom nepažnjom, odnosno zanemarivanjem pažnje i brige koja se očekuje od svakog čoveka, a posebno od profesionalnog pripadnika vojske u konkretnoj situaciji, zbog čega je tuženi zahtev odbio.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, primenom odredaba člana 164. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 61/05...75/14), prema kojima je, ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac za štetu odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu propisanim odredbom člana 154. stav 1. ZOO, kojom je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Nebezbedna podloga za kretanje, u konkretnom slučaju neočišćena staza prekrivena ledom i snegom, je uzrok koji je doveo do povrede na strani tužioca. Postoji odgovornost tužene po osnovu krivice, sa razloga što je tužena propustila da stvori bezbedne uslove za rad u krugu kasarne. Ostvarena je uzročno posledična veza, između nečinjenja tužene i nastale štete u smislu odredbe člana 158. u vezi člana 154. stav 1. ZOO. Zbog propusta da stvori bezbedne uslove za rad u krugu kasarne tužena je, po oceni drugostepenog suda, isključivo odgovorna za nastalu štetu.

Drugostepeni sud je odmerio pravičnu novčanu naknadu za vidove nematerijalne štete koje je tužilac trpeo, primenom odredbe člaan 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i da navodi revizije, kojima tuženi pobija postojanje osnova odgovornosti za nastalu štetu kod tužioca pozivom na razloge iz prvostepene presude, ne stoje.

Prema članu 164. Zakona o radu, ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu i u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti, a osnov za naknadu štete zbog povrede zaposlenog je pretpostavljena krivica poslodavca. Uslovi odgovornosti su da je zaposleni pretrepeo štetu, da je šteta prouzrokovana na radu ili u vezi sa radom i da ne postoje razlozi za isključenje odgovornosti poslodavca. Poslodavac je dužan da obezbedi uslove za rad na način da zaposleni uz normalnu pažnju može da obavlja rad bez opasnosti po svoj život i zdravlje. Propuštanje ove dužnosti povlači odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni usled toga pretrpi, po osnovu krivice poslodavca, što je u konkretnom slučaju ispunjeno.

Članom 173. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, smatra se da potiče od te stvari, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Odredbom člana 174. Zakona o radu, za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.

U konkretnom slučaju, tužilac se povredio krećući se po površini prekrivenoj ledom i snegom, što zbog povećane opasnosti od pokliznuća i pada jeste opasna stvar. Nesumnjivo je tuženi poslodavac imalac površine u krugu kasarne po kojoj se tužilac kao zaposleni kretao, pa odgovara i po principu objektivne odgovornosti (bez obzira na krivicu), za štetu koje je tužilac pretrpeo u vezi sa takvom opasnom stvari, po odredbi člana 174. Zakona o obligacionim odnosima. Kod utvrđenih činjenica od strane prvostepenog suda, ne proizilazi da su u smislu člana 177. ZOO ispunjeni uslovi za potpuno ili delimično oslobađanje tuženog od odgovornosti.

Sa iznetog je pravilno tuženi obavezan da tužiocu naknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu, isplatom pravične novčane naknade koju je drugostepeni sud odmerio pravilnom primenom odredaba člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić